Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ 30 ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 2. У Новодо Саду, 30. јануара 1909. Год. II.

САДРЖАЈ: Учитељ и школа. — Предавата за увод у експерим. педагогију од Др. Мојмана, превод Др. П. Радосављеввћа. — Како да унапредимо забавишта? — Школа и настава: Народне школе у Крањској. — Чистота у школи. — Практичне обраде: Две козе. — Из праксе: Мала таблица множења. — Преглед књига: I/ еЗиса(поп ЉпЗее »иг 1д 801епее (Васпитате на темељу науке) Раг С. А. ^а18ап);, прикав др. П. Радооављевића. — 8е1епсе аш! Ес1иса1аоп: Ккзаув (Наука и васпитање: Есеји.) — Еуо1ис10п о{ Оепега1 1(1еа8. Развиће општих идеја.) — Лиетак: На бранику српске школе. — Бедешке. —

Учитељ и школа.

Границе у којима се креће наша школа и учитељство својим радом, нису тако јако размакнуте, да се не би могле испунити што стварнијим и сређенијим радом. Па и у тако уским границама, у нас се не види јачег и живљег интересовања за оно, што нрипада нами и школи као средишту нашег рада. Нема нас, до душе, велики број па је лакши и преглед наших потхвата, али у многоае и наше равводушности, често према оним стварима, где треба једино баш ма да одлучујемо. Но то није само у нас тако, и многобројнији учитељски кругови напредних западних варода показују таке знаке, али је њих много већи број, па у том великом друштву и ако имају другова, који се мање или ни мало, не интересују за своја учитељска питања, ипак их има угледан број који високо носе знамење учитељске самосталности, слободе и напретка и школина и учитељска. Но они се незадовољавају тиме, што ће појединци у мањем или већем броју војевати у том правцу, него стално и истрајно утичу речју и писмом на све своје другове, да сви сложно на свима линијама прихватају истрајан, споразуман рад, који ће школу и учитељство подићи на угледну висину, која им припада по значају њихова рада, и ако им то не даје још никако ни овај век, који је просветом далеко од макао од првобитних појмова о просвети, а који иначе увек проповеда, да цени, хва-

ли и уздиже вредност школе, просвете и њених раденика, па им опет поред тога још никад не даје оно што им припада, као тако знатним чиниоцима по напредак људског друштва. Па кад нам то други, позвани и морално обвезни према нами не дају, треба сами да то взвојујемо себи. „Школа се може подићи само помоћу учитељског сталежа и са њиме", вели учитељ Т е в с, признати борац за учитељство у Немачкој. Задаћу, коју један завод себи поставља и хоће да ју решава, може он извести само помоћу личности које њиме руководе. Учитељ чини школу великом и малом. Само помоћу њега, могу велике идеје, васпитавањем људи, бити изведене. Без њега остаће оне као законски параграФи и наредбе власти, без икаква дејства. Само где се тако појима, тује школа слободна и самостална. А где тога нема, мора се учитељство борити за то и радити на томе, да тога буде. Још су широки кругови оних, који у школским питањима сматрају учитеља, у најбољу руку, као неки орган који нема своје воље. Није то само у нас тако, тако је и у великих народа. Али свугде важи начело у учитељству, па и код нас, да ни политичар, ни други појединац друштва, у школском питању не сме обићи учитеља. Његива је дужност, да једино у учитељу