Школски гласник

Огр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАОНИК

Бп. 2.

види школу, а не у другом к<» ј ем чиниоцу. Само тада ћемо дочекати преокрет ва боље по школу, и то у оном правцу како ми учитељи мислимо. А док еамо верујемо добрим ннмерама или негодујемо запостављању учигељства, нећемо нишга постићи. „Учитељски сталеж, у којем и најслабији његов члан невојује за школу ; учитељски сталеж, који се и у најзабитнијем сеоцету не бори за нжолу, биће у најважнијим часовима увек иотиснут од оних политичких Фактора, који уму добро да вичу", тако вели Тевс, а нами је учитељима то и из искуства познато. „Политичари ресиектују само стварну снагу", вели Тевс. Ко своје захтеве не изнес.е на среду, и кад их одгурну није осетљив према томе, тога ће потиснути у крај. Опшги развитак народне школе, може се постићи,

ПРЕДАВАЊА за увод у ЖП&РИМ&НТПЛНУ ПсДОГОГИЈУ и ЊЕЗИНЕ ПСИХОЛОШКЕ ОСНОВЕ од Др. Ернста ДОојмана. проФесора ФилосоФије у Минстеру. С немачког превео е ауторовом дозволом: Бг. рћП. & раеа. ПА1А Р. РАДОСАВЉЕВИЋ, доценат њујоршког универзитета. I. СВЕСКА. Лрво 1хре,21;а.Еа.^е. Задаћа вксперименталне педагогије. Господо! Већ од два деценаја налазимо се у једном новом пжрету научпе педагогије, који ће према њезиним заступпицима донетп нов живот педагошкој теорији и пракси. Тај научни покрет у педчг гији ми зовемо укратко ексиериментална иедагогија, следујући примеру новије нсихологије, у којој се систематско посматрање и експеримснат нодигао до таког значаја, да изгледа право, да се она према својој методичкој одлици назове екеиерименталном иеихологијом.

само сложним радом свију учитеља у чврстој, једподушној заједнипи. Кад то дође, успех ће доћи сам по себи. „Школа се подиже на моралној каквоћи учитељског сталежа" — кличе Тевс. Јесмо ли млађи, усавршујмо наше оружје вредном спремом; јесмо ли старији радимо и иробијајмо школи пут. Нико нам други неће урадити оно, што смо ми сами дужни да урадимо народу и себи. А при крају, да завршимо овим речима Тевеовим: „Сунцесе рађа свако јутро, из дана у дан. Никаква сила није га у стању снречити. Али оно еветли само ономе, који је изишао из загушне низине, на висину, ближе златпим зрацима. Нико ти други није крив, ако те сунце не обасјава и не огрева. Нико други, до ти сам!" Т.

У експсрименталној педагогији у првом реду ствар се креће око нове осповице научне педагогије; педагогија као иракса мора ее, наривно, врло битно тангирати са новпм резултатима испитивања експерименталне педагогије, но извађати ирактичне конзеквенције из нашег садањег нокушаја, стварати научеу иедагогију по новијим методама, до данас јз у врло слабој мери учињено, на је наравна ствар да са свим нрмменама нашнх нових начина испитивања на праксу вас»итања и наставе, морамо бити што опрезнији. Чпм будемо опрезнпји, чим будемо прибранпји у примењивању наших резултата испитивања на школу и на васколики васпитни рад, тим ће се и наше исаитивање моћи заклонити од напидаја и неоснованпх пршовора. и тиме ћемо пре стећи признање и помоћ од стране практичара. Због тога ћу у овим редовима говорити о експерименталној педагогпји као о теоретичкој и практичној основвци а многе практичке конзеквенције што се налазе у неносредној близиеи нашег исиитивања, ми ћемо ставитикао предлоге или десидерате, о којима у последњој линији има да одлуче успеси практичара, који је у томе погледу најпозванији. Експериментална педагогија, као и њезина духовна мајка, експериментална