Школски гласник

Бр. 2.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Ор. 31.

Б Е- Л Е Ш К Е. У спомзн Др. Ђ. Натошевића. Српско учитељско удружење у Београду, издало је о ирошлом Божићу свеску .Учитеља" као Счоменицу п о к. Др. Ђ. Натошевића. Градиво за ту Спомеиицу написао је А р к. В а р а ђ а н и н, умир. управитељ сри. више дев. шк. у Н. Саду, оно је врло лепо и занимљиво. Нарочито писма Натошевићева, веома ће добро послужити нисцу, који буде једном писао педагошку студију о значају Натошевићева рада. Српсне школе у Америци. У Питсбургу постоји српска школа која са лепам успехом већ неколико година ради а у њој је учитељ Михаило Крагуљевић. Ради се на отварању срп. гаколе у Сан Франциску. Невачких друштава и читаоница има мало, а томе је узрок пгго је већи део тамошњих Срба неписмен. Ради се на оснивању другатва „ГТросвете," које би се бавило просветним радом међу тамошњим Србима Европски универзитети. Немачка има 21 универзитег са 49.079 слушалаца, Француска 16 универзитета са 31.494 сл., Аустро Угарска 11 унив. са 29, 09 сл., Вел. Британија 15 Јнивер. са 24.716 сл., Русија 9 унив. (европских) са 23.257 сл., Шпањолска 9 унив., са 12.- 01 сл.. Швајцарска 7 унив. са 6.485 сл., Белгија 4 унив. (од тих 2 слободна) са 6-079 сл., Шведска 3 унив. са 5-62 сл , Румунија 2 унив. са 4949 сл., Холандија 5 унив. са 4020 сл., Грчка 1 унив. са 2598 сл., Португалска 1 унив. са 1700 сл., Ворвешка 1 унив. са 1600 сл., Данска 1 унив. са 1450 сл., Бугарска 1 увив. са 1015 сл., Србија 1 унив. са 618 сл, У целој Европи има 125 универзитета са 228-722 слушаоца. Мађарски језик у повторним шнолама. Државни надзорник крашовске жупаније поднео је пријаву министру просвете, дарумунске нравосл. школе немају норед свакидањих и повторне школе. У пријави својој навео је и то : да румунске школске власти, хоће тим поступком својим да изиграју одредбу XXVII. зак. чл. Од 1907. год. која прописује, да се у повторним школама сви наставни предмети, имају учити на мађ. језику. Приказао је министру и догшс румунског епископа, који стоји на том становишту да повторне школе, треба да отварају и издржавају пол. власти. Министар је на то одговорио: да он сматра потпуно уређенима само оне школе

које поред свакидањих, у којима настава траје 6 година — имају и повторне са трогодишњим течајем. Позива епископа да поред свакидањих школа, у своме подручју, одма усганови и повторне школе. јер где ових нема, ту је дужна пол. општина старати се и за свакидање а и за повторне гаколе. У противном случају министар ће ноступити како му закон налаже. Други међународни конгрес за народно образовање одржан је од 1—4 октобра прогале го дине у Паризу. На конгресу се раснрављало о овим темама : 1. Друштва за образовање и народно образовање. народни универзитети; 2. Популарна предавања, читања и народне књижнице; 3 и 4. Образовање жене као матере и домаћице ; 5. проФесионално образовање ; 6. Међународна размена деце, дечје колоније о великом школском одмору; научна' путовања за учитеље и проФесоре. Плате управитеља лондонсних народних шнола удегаене су према бр^ју ђака. На 180 ђака, управитељ има 3600—4800 К, управитељка има 2880—3600 К на 280 ђака плата је 480 > 6000 К (3600—4400 Л), на 380 ђака, 6000—7^1 0 (4400 - 5400), на 500 ђака 7200 8400 (5400 -- 6240), преко 500 ђака има управител. 8410 9600 К, управитељка« 6240—7500 К. Образовање учитеља у Швајцарској. У кантону базелском; усвојен је закон, којим се одређује, да сва младићи, који се прихвате позива учитељског, морају сврпшти науке у гимназији или реалци, а завршити студије на великој гаколи по три семестра. На великој школи морају ти кандидати слушати предавања из иедагогије и осталих предмета што снадају у ту групу. Одређени квалиФиковани учитељ народне пшоле увешће их у школску ираксу. Исправак. У 1. бр. „Шк Гл." у Листку „Нова Школа" стр. 13., стоји од доле у 3. реду алиа, а треба да стоји лала.

Сдговори згредцксзаххЈтва,. Претпдатницима који нам што дугују ва нрошлу годину, не шиљем'о „Шк. Гласник". Ко неће тромесечно да жртвује ни 2 К на Свој једини, у ови крајеви еталешки и стручни лист. могао би мислити да је »Шк. Гл." стекао какав темељан фонд , кад може и такав раскош да издржи, да шиље лист и онима који никако не плаћају.