Школски гласник

ШНОЛОИИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТ&ЉЕ

Бр. 3.

У Новот Саду, 15. фебруара 1909.

Год. II.

САДРЖАЈ : Захтеви напредног учитељетва. — Предавања за увод у екеперим- педагогију од До.' Мојмана, превпд Др. II. Радосављеввћа. — Како да унапредимо забавишта? — Педагошки преглед: Црна Гора. — Школа и наетава: Борба о школу у Француској. — Учитељетво: Међународни бирб европских учитељских удружења. — Из школске еамоЈправе: Стечај као уговор између општине и учитеља. — Практичне обраде : Пиринач. ЈГекција за најстарије разреде. — Из праксе: Нагласак у говору. — Преглед књига : В1е РгЈпс1р1еп ипс1 МеШоЗеп <1ег 1п1еП^елсргИГпп^. Уоп Тћ. Хтећеп. од др. П. Радоеављевића. — Белешке. — Нове књиге. —

Захтеви напредног учитељства.

Српско учитељство у ови крајеви није у том сретном положају, да се његови праведни захтеви узимају стварно у обзир, У то&у разаих прилика, које се развијаде у српском народу, обећавало се учитељству често, да ће се његови захтеви, у корист унапређења школе и учитељског угледа, усвојити, како се извојује народиа надмоћ над реакцијом. Но разуме се, у борби за ту надмоћ, у првој линији, требало је увек учитељство да је будан чувар народног права, истрајан и одлучан вођа народа, који ће у свакој прилици први дати поклич народу на борбу против сваке тежње и рада назадних кругова, реакционарвих синова народних. Време је пролазило, људи се мењали, али се с променом људи мењале и — реакције. Једино се учитељство у својимпогледима и захтевима није променуло. Оно је после свију тих многих промена бивало разочарано, али је оает изнова иочињало на свима линијама заједнички потхват у корист, не своју, него у корист општег народног просветног добра. Сви представници разних реакционарних перијода и заједница партијских у нашем народу, у колико су више обећавали учитељима, при почетку борбе за свој престиж у српском народу, у толико су јаче и грубље вређали учитељство касније, сводећи опште идеалнепогледеучитељске, тобоже, на личне амбиције појединаца у учитељству. Нотоје обично бивало тек онда, кад су учитељи

већ били изексплоатисани и нису били у знатној мери потребна за борбу о престиж тих партијеких група. Тада се учитељима већ и то добацивало, да су им захтеви претерааи и да то нигде нема и не постоји што наше учитељство тражи. Према такој теорији, самостални погледи нашег учитељства о напредном развоју школе и просвете, били су чак и грех против својег народа, а то све зато, што то још нигде нема. Но противници учитељски нису никад ничим доказали то „немање", а нису га ни могли доказати вз проетог разлога, што су то напамет тврдили, а без познавања школских и учатељских прилика у другим крајевима и у других народа. Учитељство као добар познавалац рада и односа на школском и учитељском пољу и ван нашег уског српског круга, убедљиво је увек доказивало исправносг својег становишта и правилност својих напредних захтева. Али тамо, где се на првом месту води борба о власт, о престиж, па ма то било по коју цену, ту просветна питања остају у дну позорнице као и друге шта тиете. А код нас се у току целе наше црквено-школске самоуправне ере, борило увек жестоко не за интензиван. сређен рад и просветно унапређење, које је као Фирма истицано, него се борило за превласт. А по освојењу земљишта, победна страна или је слабо или није никако штитила проеветна питања, нарочито она, која се тичу основне наставе и њених представника.