Школски гласник

Стр. 34. Можда је кривица и на нами учитељима, што нисмо са довољно отпорне снаге штптили своје идеално становиште, али кад би то све и тако било, ипак не лежи на нами одговорност за несређеност наших просветних прилпка у основној настави, него ће одговорност за то ионети представници оних кругова, која су учитељство неоправдано сузбијали у његовим иросветним захтевима. Но борба која је дочекивала и испраћала наше учитељске нараштаје, није само у нас нераздвојан учитељски друг, она је веран пратилац и свију других учитељских кругова, иа ма они били у средипи како нанредних народа. Доказ је томе борба коју води Фравцуско и немачко учатељство за исте онаке напредне назоре, од којих смо ми овде тражили тек један минимум. У Француској бори се учитељство за уређење самосталне школске комисије, у којој ће учитељч и учитељице утицати на дисциплину, наставно градиво, уџбенике и томе слично. Влада је у начелу већ п усвојила овај захтев, ма и с неким ограничењима. У Немачкој јебременско учитељство стало на још одређепије становиште, те тражи или да се испуне сви захтевп учитељски или ништа. А поменуто учитељство чнрсто стоји на становишту да му се иснуне ови захтеви: 1. У школском конвенту да су чланови сви учитељи и учитељице народних школа на земљишту бременском (управитељи, редовни и помоћнп учитељи, редовне и помоћне учитељице. учитељице ручног рада и друге техничке учитељице). 2. Права и задаће су конвета: а) давање мишљења о наумљеним намерама власти ; б) Иницијативни предлози; в.) Изашиљање изасланика у школску власт с праком гласа. 3. Свој пословник ствара конвент самостално и из своје средине бира себи предеедника. 4. Скупља се по својој увиђавности или на позив власти. Код свију наумљених новина или других важних одлука на школском пољу, има се саслушати мишљење и становиште конвента. 5. Сваки предмет, о којем треба донети закључак, распрнвљаће

Бр. 3.

се у сталном одбору. У одбору су чланови уцраве конвента и већи број конвентових чланова, које сам копвент изабере. И у управи и у одбору морају бити заступљеие п учитељице према своме броју. 6. Свакдашњи дневни ред има се за времена доставити школској власти. 7. У скупове конвента може п власт изаслати својег изасланика. а овом се, на његов захтев у свако доба даје реч. Према природи самих предмета за расирављ^ње, могу по звани бити и други представници државе или грађанетва. 8. Иолажење скунова је добровољно Оваких установа, као што тражи бременско учитељство, заиста још нигде нема, али за то тамошња власт, иредставници друштва и иартија, нису рекли тамошњем учитељству да тражи што нигде нема, јер то би био један врло цразан и примитиван разлог. Напротив тамошња власт прихваћа те идеје, али као и свака друга власт иде за тим, да у законској основи, у којој прихваћа ту установу. обележи јој свој тип: да конвенту председава школски надзорник, а чланови да су осим свију управитеља, још од свију колегија по један изаславик, којег учитељи сами изаберу Но тамошње учитељство не задовољава се с половним мерама, него чврсто стоји на становишту да хоће све или ништа. И кад је оно извојевало већ то, да се с његовим захтевима озбиљно рачуна, оно ће извојевати и оно што му се још ускраћује. Нека би овај пример био и нашем учнтељству тетеи1;о, како се војује з& самосталност школску и учитељску, како се штите своја права и како се стоји на висини својег задатка у свакој прилици, а особитЈ у оним приликама, где се задовољава&еи појединих личних амбиција, отуђују појединци из нашег кола од интереса школе и учитељства, а касније сносе последице своје лаковерности и сујетне амбиције, јер кад постану непотребни, бивају с једие стране ироскрибирани од својих заштитника, а с друге стране прекорни од своје учитељске браће са неверства другарскога, сталешкога. #

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК