Школски гласник

Стр. 44. У. У Кинсокој ; и Индији и у другим земљама кува се ниринач с водом. То је свакидашњи хлеб сиромашним људима. Где кад имају и ио мало меса. Имућнији додају му и друге зачине. Нрелију га умокцем (сосом.) Додају му зеља, јаја или живинска меса и то у сласт једу. У ниринчу има доста штирка и беланчевине и то му је главна снага као храни. — Натиис! Пиринач кео храна. У. Зашто су ишеница и раж нарочито важни за нас? Ђ. Пшеница и раж се код вас највише обрађују. Од ншенице и ражи мееимохлеб и боље пециво (колаче). — У. Разјасаите, зашто не можемо означити ишеницу и ; аж као нашу главну храну ? —- Ђ Пшеница н раж нису нам главна храна. И у другим крајевима је тако. Има великнх земаља, у којима свет скоро и не зна за ту храну Они немају ни брашна. - У. Где расти та врста жита, што је већини људи главна храна. — Ђ. Пиринач расти у топлијим крајевима; код нас му је хичдно. — Он је главна људска храна. — У. Зашто нама изгледа то необично? — Ђ. Зато, јер ми једемо мало ниринча, а он је инак толиким силним људима на земљи главна храна. У Кини, у Индији и неким другим земљама, једе свет скоро само ниринач. — У. Како ми готовимо пиринач за јело? — Ђ. Ми једемо оиринач у чорби и у млеку. Где кад се пиринач једе као додатак којем другом јелу. — У. Како готове сиромашни људи ниринач у они крајеви где он роди ? Ђ У Кини, Индији и неким другим земљама кувају ииринач с водом. То је тамо свакидашњи хлеб сиромашном свету. Гдс кад имају и ио мало меса уз њега. — У. А како га имућнији кувају? —■ Ђ. Имућнији му додају и разне зачине. Прелију га умокцем (сосом) или му додају зеља, јаја и по мало живинека меса. — У. Са чега је пиринач снажна храна? — Ђ. Ниринач је снажна храна због штирка и беланчевина, чега има доста у њему. * У. 0 изгледу његове биљке каже нам све, већ и то што га зовеио врстом жита! —Ђ. Струк му је сламка. Празна је и раздељена на чворновите делове. ЈЈишће му је као у траве. — У. У цвету је пиринач јако налик на зоб. — Ђ. Пиринач има влат. Из највишег чвора пушта споредне струкове. а и ови опет пуштају друге. — У. Струк у пиринча буде 1 1 2 то.ико виеок као зоб. — Ђ. По томе ииринач ннрасти

Бр. 3. 1'/ј м. високо. — У. Како утиче дуга влага на зоб? Ђ. Ако дуго нада киша, зоб зажути.Неће даље да расти. Непрестана влага смета му и због ње не може да напредује. — У. А код пириача је сасвим нротивно ! — Ђ. Пиринач најбоље напредује, кад је земља јако влажна. — У. Јако му је добро кад дуже времена стоји у води. Он је ритска биљка. Пиринач роди најбоље на оним земљама, где сваке године вода топи, поплављује. Како изгледа така земља кад се вода оцеди ? — Ђ. Ка I се вода оцеди, сав крај се зелени као ћилим. — У. Зашто се у брзо после тога мења боја ? (Бива исто што и код зоби). — Ђ. Кад пиринач сазре, пожути као и зрела зоб. — У. Тада се нојаве и неки лопови с крили око њега. — Ђ. Код нас лете врапци на зобишта и једу колико им је воља. И на њивама где је пиринач има читавих јата нтица, која тамане пиринач. - У. Тамо их зову пиринчови крадљивци. Велики су као врабац но глави имају беле и црне пеге. (Понав.љају се питања као и у пређашњем одељку о пиринчу као храни, али тако да ученица одговарају оно, што им је учитељ мало час казивао.) * У. Сад ћемо још говорити шта све људи раде на њиви око ниринча. Казали смо да њива мора тако лежати, да је вода лако полије. Томорабитивећједаавелики иосао, кад се спреманова њива за гшринач. Ђ. Морају се конати канали и јаркови, да се вода ближе пропусти. — У. Али где која њива лежи доста високо, да вода не може каналом сама собом доћи. На обалама се начини коло, долан (као воденичко коло) које тера ветар или окрећу волоаи. Због чега се то ради ? — Ђ. Извлачи се вода из канала и полива њиве с пиринчем. -- У. Пре сејања земља се дубоко узоре. ЈКиле и корење ритских биљака покуне се да пиринчу не смета коров. Кад сејач сеје пиринач, он гази ио мочари. Кад кад и до цеваница. Шта се ради кад никне биљка то знамо већ! — Ђ. Пусти се вода на сву њиву. — У. Кад биљка дорасте колико треба, вода се исиусти Пре жетве мора се пиринач чувати и од штеточина! — Ђ. Тамане се јата пиринчових врабаца. — У. Како се у нас раеплашавају врапци с трешања? — Ђ Вешају се страшила и чегртаљке на трешње, која ветар тера и окреће да зврје или чегртају. — У. Тако исто бране људи и њиве с пиринчом. Пренрече преко њиве јак каиан, а на њега повегаају страшила

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК