Школски гласник

Бр. 3.

Огр. 47.

из памети, по сећању. Друго, аутор говори о екснериментима идеацијоналног развића и диФеренцијације. Он навађа типичка нропитивања за мерење моћи генералисања и снецификовања, типичке нриче казују се. да се види какав је пацијентов капацатет за анстрактне идеје, питања чији одговори нретпостављају анализу или синтезу или дискриминацију и т. д. Питања која захтевају дефиницију он сматра да су незгоднаТреће, Циен спомиње репродукцијоне ексиерименте, који се оенивају на темељу обачних ме тода асоцијацијоних испита. Четврто и напослетку, оиисују се комбинатнвни експерименти. Ови су врло широког обима: мерења пацијентовог орјентисања у његовој новој средини, мерења о инверзији а оцијације (н. пр. месеци се казују обрнутим редом), мерења са загонетним блоковима, мерења са простим аритметичким операцијама, Ебингхаузова комбинативна метода, репродукција главних догађаја или главни уз рочни однос, који се отеловљава у каквој причи или слици. Као најглавније конклузије можемо ово споменути. Питање времена, ироблем о односу интелектуалног постигнућа игра врло малу улогу у клиничким испитивањима врсте. која је овде описана. Нема сигурне методе за елиминовање утицаја озбиљних поремећвја асоцијације и емоције. Сваком експерименту треба да иретходи мерење пажње (канцелација слова, тахистоскоп, средња варијација). Психолошки узето ова предавања изгледају и сувише Формална и исецкана у својим дистинкцијама. Психологија интелекта, ума и дан дањи је у запостављеном стању. Напротив практичком психијатру (човек, који се бави испитивањем духовног живота абнормалних, духовно болесних људи), ова Циенова описивања и коментари су од изв^нредне користи. Дистина, коју Циен даје за испитивање деФектива, могла би се врло добро употребити и у нормалној иеихологији. избацивши некоја питања и екеперименте, која су сиециФичка ствар абнормалне психологије. Др. П. Радосављевић. БЕЛЕШКЕ. Снупштина учитељског деон. друштва „Натошевића," одржаће се у четвртак 19. Фебруара (4. марта) о. г. Билансија друштва коју смо донели у прошлом и у овом броју ,,П1к. Гласника"

показује, да друштво постепено али лепо наиредује. Наше малено коло учитељско у ови крајеви, може се поносити, да је и оваку корисну установу умело створити и иодићи на темељан основ. На дан скупштине треба да су сви наши другови учитељски на окупу, бар они из ближе околине, којима није долазак у свези с јачим материјалним издатцима, а скупштина је с тога и заказана у четвртак, као дан школског одмора, да на н.ој може бити присутно што више учитеља. Ми се надамо да ће тако и бити! Српска учитељска школа у Пакрацу и право јавности. Земаљска вдада у Хрватској и Славонији. одузела је право јавности срп. учит. школи у Пакрацу. Као разлоге томе наводи: Што ни један од наставника нема квалиФикације за наставника у ередњим школама, већ само за наставнике виших иучких школа, а ово је тек минимум квалиФикације коју закон изискује за наставнике учит. школа • што од овако квалиФикованих наставника само двојица задовољавају својом снремом и радом, остали не; што јс Физикална збирка еасвил неуређена и непотпуна; осим тога што се примају ђаци из Србије и Црне 1\ ре, без строгог нријамног иснита, а предспреме немају довољно. Ако би ее пак све ово иоправило, влада ће дати право јавности, али да њен изасланик иредседава испиту. Овај последњи став иоказује, да на њему лежи тежиште у одузимању јавности. Некултурно је да су још и у данашњем добу, ситничарски погледи претежнији од просветних идеала. Читуља. Милош Велић, вршачки српски народни учитељ у мару, преминуо је у суботу 7. (20.) Фебруара о. г. у 76. години свога живота. Родио се у Вршцу 1833. године. Свршио је српску учитељску школу у Сомбору 1854. године. Учитељевао је у свом родном месту од 185).—1897. године, свега 42. године. Од 1897. године живео је у миру. У своме учитељском раду био је вредан, савестан и благ у поступку са својим ученицима. Међу друговима био је поштован еа своје искрености и колегијалности, а у грађанству са своје предусретљивости и љубазности. Отхранио је и васнитао деветоро деце и дочекао да их види све удомљене и збринуте. Сахрањен је у недељу 8. (21.) Фебруара уз велико саучешће грађанства из свих сталежа. На опело је дошао и г. епископ Гаврило. Опевало га је све месно свештенствО са протом на челу. Месни учитељски збор иеиратио га је