Школски гласник

Отр. 52.

тав, природопие, хигијена предају као засебнн предмети, али захтева да се градвво истих предмета има предузети у часовима мађ. разговора. Сваки школски човек на ово може рећи: „Опет то, ал' мало друкчије." Заиста ова основа таква, каква је сад, не заам хоће ли се моћи остварити. Будућиост ће показати. Она је ступила у живот, посгала законом ; она се мора извршити, тако вели наређење. ТТТта ћемо, противити се не можемо, већ се морамо покорити судби а гледати да бар сами себи — у колико је могуће — иомигнемо. Па како ћемо сгби помоћи? Како и на који начин да олакшамо терег нашем учитељсгву ? Ово су та питања која треба што скорије решити, ако хоћемо да се и на даље наше школе и учитељство кити српским именом. То питање хоћу да додирнем; хоћу, да упозорим наше позване и непозваве на правилно решавање овог питања. Будућност наших школа лежи у рукама нашег учитељства. Помогнемо ли њему, спасли смо наше школе. Па како да му помогнемо? На ово пигање хоћу и да одговорим. При своме одговору хоћу да сам либералан и непристрастан, јер је наступило време да се једном наше школско и учитељско питање реши. (Свргаиће се.)

Учитељи и ^игијена. Др. Лаза Марковић. — Нови Сад. Држава захтева. да родитељи шаљу своју децу у школу. То је њено право али је исто тако право и дужност родитељска, да траже од државе и издржавалаца школских, да воде рачуна о дечјем здрављу, које је у школи често у опасности. Исто тако треба и учитељи да свим силама раде на томе, да за худу своју плиту, која није достојна образованих људи, не иродају поред својег знања још и своје здравље и свој живот. Да би учитељи могли штитити и своје рођено здравље и здравље своје школске

ТВр. 4.

деце, потребно је, да бар нзјосновније појмове из модерне хигијене уиознају, те да могу сваку опасност за времена, одмах у зачетку опазити и стати јој на пут. Од учитеља, који се баве и разумеју основне захтеве школске хигијене, може се очекивати не само велик успех у одбрани здравља оног уског круга, у којем се учитељ у своме звању креће, него ће такви учитељи васиитати читава покољења школске деце у том правцу и тако ће се разуман трезвен и хигијенски живот унети преко тих силних апостола и обучених проповедача и у све српске домове. А то би била велика народна корист, јер до сада су хигијенске прилике и нашег средњег сталежа до зла Бога рђаве, ч у сељачким домовима сриским ћемо сада у огромној већини наћи примере, како не треба живети. Наши сељачки домови и станови су седишта и легла свим кужним, заразним болестима особиго илуЛне туберкулозе, која се најизврсније леже и шири по препуњеним, невегреним и често врло загађеним рупама и јаругама. у којима наш иначе бистри и вредни сељак животари. Користи од учења хигијене као што се види, нису само трепутне. Не помажу само учитељу и школској деци, док су у школи, него ће се користи оа тог хигијенског знања изнети и изван школе у шири круг села, округа, па и целих покрајина и онда ће користи те бити трајне и донеће благослова и берићета свакој кући, која им отвори своја врата. Какве штете настају у школи за учитеља и децу? Школа може на више начина оштетити људско здравље. Има штета, које наетају само тиме, што се учитељ и деца налазе и бораве у школи, а има штета које потичу од рада у школи. Сам баравак у школи већ може бити опасан за здравље учигељево, а поглавито за дечје здравље. У школи се искупљају Д( цн са разних страна и из разних домова. Не може се зн«ти, да ли је код сваког детета код куће све здраво и наиредно, а не може се без прегледања знати ни то, да ли је свако дете баш потпуно здраво

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК