Школски гласник

Бр. 4.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр 53.

и да ли се може мешати са друг м децом, а да им здрављу не напжоди. Баш зато, што се деца скуиљају са разних страна, могу лако да се у школу увуку разне кужне заразне болести. Једно је дете довољно да зарази по 10 и 20 друге деце, а често и већину својих садругова. Дешава се често, да дете болује од скрлетине (шарлаха). Родитеља у својој необавештевости, а често и због скомрачења, не зову детету лекара, него га лече сами како знају и умеју. Кад деца прекуже прву навалу љуте скрлетине почну се опорављати и родитељи у својем незнан>у мисле, да су деца већ и оздравила. Али то је често само иривиђење, обмахна. Дете у скрлетини може бити и весело и живо и при доброј глади и сну, али зато се болгет у њему није изгубила све дотле, док год се кожа сва не сиерута. А перутање може често да траје и по иет до шест недеља дана. За цело време иерут&ња, ма се дете како изврсно оеећало, дете је ипак болесно и за здраву децу страховито оиасно, јер се болест може још иренети, а исход скрлетине се не може у напред никада израчунати, јер се снага заразних клица од скрлетине и сличних болести мења: Једно дете има слабу, лаку скрле тину, а друго дете, које је од њега добије може главом, да плати. Кад сада узмемо на ум, да родитељи пусте пре времена болесво дете у школу, онда су школска деца у највеЛој оиасности. Једна шугава овца окужи цело стадо једно болесио дете окужи целу школу. И онда није никакво чудо, кадуједеом месту нагло , на пречац овлада зараза и помори многу невину децу, која су се можда чувала од заразе. Кад су оно пре две године владале велике, црне богиње у Бечу, наређивале су власти, да се школска деца каламе од богиња. И у Новом Саду су варошки лекари каламили децу и том су приликом случајно наишли међу српском дец<>м из основних школа два три детета, која су се у велике иерутала , ко>а еу даклем још боловала од скрлетине и тако болесна нохађала школу! Каква је велика срећа, што су лекари запазили страховиту опасност, која је школ-

ској деци попретила и што су за време уклонили болесну децу из школе и сиасли осталу недужну и невину децу. Да случајно лекари нису прегледали децу, могла би најљућа зараза и помор избити међу школском д< цом. Исто се тако шире боравком у школи и друге заразне болести : дифтерија, круи (гушобоља), мр&се, хршавац (велики магарећи кашаљ,) овчије богиње. (Наетавиће ое.)

ПРЕДЛВАЊА за увод у ЕКСПЕРИПЕНТАЛНУ ПЕДЛГОГИЈУ и ЊЕЗИНЕ ПСИХОЛОШКЕ ОСНОВЕ од Др Ер нста ј\Лојмана, проФесора Философије у Минстеру. С немачког превео с ауторовом дозволом: Бг. рћП. & рае<1. ПАЈА Р. РАДОСАВЉЕВИЋ, доценат њујоршког универзитета. I. СВЕСКА. Прво предаван.е. Зада^а експерименталне педагогије. Дакле посматрање кад се сравни са опажањем има велике иредности, што чини да је оно (посматрање) добро помоћно средство у успостарљању чињеница: опажање се ослобоћава од карактера оног, што је случзјно, лабаво и без плана, оно постаје релативио независно од индивидуалног нагађлња индпвидуе, која посматра, јер се оно руководи научно установљеним сврхама посматрања. Надаље посматрање услед свог методичког карактера, омогућава релативно потиуно проматрнње опажајних појава и свеено стицање и еистемацко бележење или протоколиснње посматралачких резултата, и пошто се оно по плану обавља према извесним намерама то оно каткада даје могућности и за скоро идентично понављање истих посматрања. Ми учвршћујемо спољашње ирилике посматрања а по могућности и њихове унутрашње услове, па смо кадри да једно