Школски гласник

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 55.

жање, тако исто експеримепат је усавршено и повећано носматрање, јер васколико експериментисање иде за тим, да се појаве, што се истражују, посматрају под условима, који се даду посве контролисати. Но, то се разликује од посматрања у првом реду тиме, што ово мора чекати, док наступи појава, коју треба испитати, а експерименат довађа ту појаву. 0 томе се лако можете уверити у чисто посматралачким (опажајним) природним наукама; ми имадемо чисто опажајне природне науке, бар некоје нриродне науке беху све дојако чисто опажајне науке, на прилику астрономијаиметеорологија. Додааассу експерименти у »строномији и метеорологији врло ограничени и у главноме те су науке упућене на посма трања. Због тога астроном, метеоролог мора сачекати док се не јаве појаве, које треба да посматра. И овде лежи главна разлика између експеримента и п ^сматрања. 1.) Због тога : ирви услов васколиког експериментисања је хотимично усиостављањв појава, које треба испитати. 2.) Лруги услов експеримента је хотимично мењање појаве према намерама експериментаторовим. Ово се може остварити помоћу утецања на ток појава и помоћу исоловања и изоловане промене парцијалних (делимичних) појава из којих је састављена појава, што се испитује. Са овим последњим помоћним средством експерименат стоји у служби — у главеоме — каузалној (узрочној) анализи (разматра њу) појава. 3.) То хотимично уплетању у п јаве мора бити вођено са научним намерама. Тиме се експериментисање разликује од просте сиграрије природних испољавања. 4.) Напослетку у експерименат спада и квантитативно оиределење или мерење посматраних појава. Ово нам омогућава с једне страее извесно бројно сравњивање појава, а онда у исти мах оно служи и квантитативној анализи. Све што год смо казали о ексиерименгу вреди у првом реду само за аналитички вксиерименат. За разлику од тога морамо разликовати синтетички ексиерименат. Урви разглаба нојаву, а други је опет спаја. Значај синтетичког експеримента састоји

се у томе, да он донекле контролише апалитички опит, а донекле га опет проширује. Рецимо н. пр. да смо звек посве раставили у своје елементе, па и у основни тон и горње тонове, то је аналитички експерименат учинио своје, но, синтетички експеримеват може сада контролисати резултат оног раздвајања, у колико један број чистих тонова виљушака у један мах ударим) и то у сходно градацијоним односима интензитета, што одговарају саставним деловима оног звека, што анализом потврдиемо. И сада се мора такођер јавити разглобљени звек. Или, ми помоћу призме растворимо белу дневну светлост у поједине сунчане снопове па их ОЕ1да опет помоћу збирног сочива саберемо у белу дневну светлост. У првом случају имадемо, дакле, аналитички, а у другом синтетички или контролни експерименат. Ако сада и надаље саберемо иоједине сунчане снопове раствореног светлосног зрака, па иађемо да извесни иарови тога такође дају бело дневно светло, то помоћу нових сантеза ироширујемо резултат претходне анализе. Али, сада можемо ставити иитање: Да ли се ти различити услови експеримента могу остварати и у нсихолошком експерименту а нарочито у опиту психологије детета ? На први поглед изгледа, да се духовне појаве уопште не могу својевољно усиоставити, да би могли служити као предмет екснеримента Да ли се н пр. осећаји (чуства, емоције) и аФекти, могу по вољи начинити у соби експериментаторовој, као што је то случај са Физикалном природном нојавом? Та валда није могуће субјекат (особа на којој се експериментише) по команди ставити у добро расположење или ју бацити у аФекат гњева. То је исто тако могуће, као што је могуће по команди побудити човека да изведе морално дело; укратко речено: изгледа да се духовне појаве не могу експериментално исоитивати, јер се оае не могу ставити према сврхама експериментаторовим. Против овог може се рећи, да су сви ти примери узети из посве екстремно тетких случзјева, с којима се врло ретко сусрећемо у психо-