Школски гласник

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 57.

да то присвоје, мора држава да им пру жи прилике за образовање, пошто је њена и дужност, да својим грађанима помогнеу постизању њихових права. И отуда долази, да је држава за себе задржала највишу управу и надзор над свеколиким образовањем, а нарочито у народним школама и да то уређује законима и наредбама. А како уопштем народном образовању имају своје интересе и општина, црква и породица, држава их тражи као помагаче у управљању и из државању школа Да би постављену сврху постигла, школа не сме бити само наставпи завод, него мора бити и васпитни, као што то сагласно истичу закони о народеим школама у појединим немачким државама. Саксонеки закон о школама поставља: „Задатак је народне школе, да наставом, вежбањем и васпитањем даде младежи основу моралпо религиозног образовања и да му даде општа знања и способности, потребне за грађански живот" ; а у оба последња пруска законска нацрта гласио је §. 1.; „Задатак народне школе јесте религиозно, морално и патриотско образовање младежи васпитањем и наставом, као и поучавање у општим знањима и способностима, која су потребна за грађански живот." Свакако да не треба изгубити из вида да наша народна школа управо није оно, што јој име каже. т. ј. школа за цео народ. Када је под утицајем Песталоцијева духа, донес( н почетком 19 столећа зиконски нројект о школама пруским, стајаше у њему: „Јавне оаште школе стајаће с државом и њеним крајним циљем у таком одноеу, да као стожер и средиште за образовање младићко у народу буду осно вица целокупног националног васпитања." Замишљчне су три врсте школа с ослоном једна на другу: осн вне школе, вврошке школе и гимназије, али се народна школа у Немачкој, нарочито у Пруској, није развијала на такав начин. Она је пост ла пре школом за ниже сталеже, а у Пруској где скоро све више школе имају приправне разреде, не може се ни у основним разредима ематрати као општа народна школа. У том смислу је највише постигла Ба-

варска, где је народна школа одиста осеовна школа за све више заводе, „који продужују у родитељској кући започето, религиозно-морално васпитање младежи за време извесног доба живота и помажу да прибави она знања и способности, која су без разлике врсте позива, свакоме пвтребна за постигнуће цељи у животу те с тога важе као опште добро свију класа народа, као што су и основа за свако више образовање у појединим гранама позива." Из значаја народне школе за јаван живот даде се објаснити, што се у већем разумевању националних задатака нашега народа, у немачким државама, вредно радило на законском уређењу школског живота и што су нарочито после 1870. године скоро свугде поникли школски закони. С тога и јесте више чудновато, да две највеће савезне државе, Пруска и Баварска, ни данас још немају школских закона, а за цело да се је могло доћи на томе пољу до јединства после великог обрта који је узео наш духовни и материјални живот од 1866. и 1870. године; што се иак то није збило, ваља свакако тражиги узрок у томе, што партије у држави сматрају школу као политичку ствар најважније врсте. Док н. пр. конзервативци у Пруској траже, да је школа потчињена цркви, либерали напротив желе потпуну подвојеност цркве и школе; они траже ограничење наставног градива за народну школу а с тим у вези и мање образовање учитеља а ови, опет, што је могућно већу примену свих средстава образовања за школу као и духовно и социјално унапређење учитељског сталежа У таким околностима просто је немогућно наћи законске норме, које ће задовољити све захтеве С тога и постоје школски закони само у средњим и мањим савезним државама, где политичке и црквене супротности нису тако оштро оцртане. Наравно да и Пруска и Баварска, па и оба Мекленбурга, који такође немају гаколског закона, имају одредбе о обавезној настави, трајању наставе и т. д., али су оне постале административним иугем, а само по нешто из школског живота као н. пр. школски надзор и одредбе о пензији уређено је посебним законом