Школски гласник

Стр. 58.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

У Лруској унете су одредбе о школи у члановима 20 —26 устава од 1880. године и последњи члан говори о закону о целокудној настави, који ни до данас није остварен. Али ностоје више важних специјалних закона; као што су: закон о школском надзору од 1872. год., закон о удовичким пензијама у последњој редакцијн од 1899. год., закон о пензији учитеља од 1893. год., и закон о платама учитеља од 1897. године. И Баварска има појединачке законе за нзвесне партије у народном школовању, од којих је најважнији закон о снабдевању школа од 1861. године. У Виртембершкој издат је закон о народном школовању још 1836. године, па је. од тог времена претрпео многе допуне и измене. Н>име је одређен задатак народне школе, обавезна настава, издржавање школа; уређени су односи учитеља, старање о њиховој сирочади и школски надзор. Саксонска има свој школски закон од 1835. године. У њему су пре свега опште одредбе, па се онда говори о уређењу школа, о учитељима, о управи и надзору. Поред тога има и посебних закона о пензији, осигурању сирочади и о плати учитеља. који је тек 1898. године добио неке изкене. Баденски је закон о народној школи од 1868, године и садржи све битне одредбе, али је допуњаван и мењан доцнијим законима. За остале државе навешћемо само годину, када су нрви пут добиле законско уређење својих школа. Валдек 1816. г. ; Липе 1849. год ; Анхалт 1850. г.; Брауншвајг 1851. г.; Шварцбург Сондерсхаузен 1852. г.; Олденбург 1855 г ; ШварцбургРудолштат 1861. г.; Гота и Либек 1863. г.; Рајс мл. л. и Хамбург 1870. г.; ЕлзасЛотринген 1873. г.; Саксен- В»јмар 1874. г.; Хесен, Кобург и Р«јс ст. л. 1874. г. ,* Саксен-Мајнинген 1875. г.; Саксен-Алтенбург и Бремен 1889. год. Само царство није издавало законе о школама па ни о општој школској обавези; али су се за то поједине савезне државе обвезале, да обавезну наставу прокшре и на оне становнике, поданике немачког

царства, који припадају другој савезној држави, како се тиме не би могло извући ни једно дете у Немачкој од обавезнога школовања. Од закона издатих, од царства стоје у извезној вези са школом само закоа о каламљењу б;»гиња од 1874. год. и занатлиска уредба од 1873. год. И док се с те стране ништа не ради, прегли су у толико више немачки учитељи, да у школском питању постигну жељено једивство и да унанређују све педагошке интересе. Установе, које служе овом циљу, јесу поред ванредн > јаке и разноструке стручне штампе, нарочито оиште немачко учитељско удружење и немачки учитељски зборови. На овима се марљиво претресају она важна питања, која данас покрећу учитеље: измена наставног градива и наставног циља, према измењеним потребама образовања и економним односима новог времена. увођење ручног рада за дечаке, домазлук за девојчице, претходно образовање и друштвени положај учитеља и т. д. И поред ових општих зборова постоје у појединим савезним државама, у провинцијама и варошима стална удружења и конФеренције, које на исти начин раде на подизању и унапређењу школства. Трудом ових удружења и зборова нестале су и многе школске законске одредбе.

Педагошки преглед. бугарске школе у Турској У чешком листу „ТЈск. Коушу" наипсао је Д. Нашев (евакојако Бугарин) извештај о бугарским школамау Маћедонији. 11о томизвештају изгледало би стање тамошњег бугарског школства овако : „0 бугарском школству у Македонији и Једренском вилајету може се говорити тек од последњих 30—35 година, т. ј. од времена, кад је установљен бугарски екзархат у Цариграду, којем је Ферманом допуштено, да може оснивати и управљати школама за своје верске чланове. Кад је 1877. г. Бугарска била ослобођена, помаган је био екзархат сваке године свотом од 800.000, 1,000.000 и 3,200.000 лева, а ту помоћ елзархат је делио а и данас дели школама. Али бугарско школство не може том потпором да се развије како треба, јер екзархат даје свакој школи само половину