Школски гласник

' школски глдсник лист за школу и учит&ље

Бр. 6. У Новодо Саду, 1. априла 1909. Год. II.

САДРЖАЈ : Учитељева појачка дуачноет. — Учитељи и хигпјена, д р. Лазе Марковић. Н. Сад. — Предавања за увод у екеперименталну педагогију од др. Е. Мојмана, превод др. II. Р а д о е а в љ е в и ћ а. — Данашња јавна настава у Немачкој. — Учитељство: Далматинска покрајинска учитељска конФеренција. —Практичне обраде: Лекција из мађ. језика за I. р. од Д. Р у ж и ћ а, учигеља, Н. Сад. — Важније мере, тегови и новци, од Т. Костића. — Листак: Противсловенска просветна удружења. — Преглед књига: АпГип Сп\\ај. ОгаЗа ка роујјез4 §ко1б1уа кга]јеУ1па Нг\. ј 81атоп1Је, кпЈ1§н II. првказ од др. II. Р а д о с ав љ е в и ћ а. — Белешке. — Кљижевни огласи. —

Учитељева појачка дужност, се оног свежег, студеног ваздуха. Дивна ли је то дужност и баш не знате да је цените! -1 Али драги мој, лако је бити галант с туђим здрављем и с туђим џепом. Лако је давати другом добру вољу, а сам то не радити. Наша борба за ослобођење од иојачке дужности, стара је бар толико исто као борба свештенства за свештеничку дотацају. И данас се нодмеће учитељима да су изабрали најкритичнији момент, да траже ослобођење од појачке дужности. Све еаше учитељске генерације за последњих 40 година, радиле су кад јаче, кад слабије у том нравцу, али то се и не спомиње, него треба напасти данашње учитеље и подметати им разае прљаве смерове, не би ли се поплашили и рекли: „Ман'те браћо тога дивана, појаћемо и даље колико волете, а све без наре и динара!" Можда би се таким лажним родољубљем према интересима народа, и лажним пријатељством према учитељима, могло где што и подвалити на обе стране, да нема искуства од више деценија. Али то искуство не да продавати рог за свећу. Оне, који се завијају у овчију кожу и пренемажу се, оставићемо и даље нека седе у евојој заветрини заслуженој на „исправан" начин, а ми ћемо и даље сложно радити на томе, да се ослободимо оних терета, који су нам неправедно наметнути. А ко је вољан да их

„Поштозано Уредништво! Док ћутимо дотле смо добри. Како изнесемо ма најмањи захтев, одмах нисмо пријатељи ни школе, ни народа, ни автономије — ничега. Онда смо себични, сујетни, смутљиви и све оно што не ваља. Свакојако поводом тога, што ће се у новосадском и ст. бечејском учитељском среском збору ускоро расправљати питање о нашој појачкој дужности у цркви, појављују се у јавности учитељски пријатељи, који светују учитеље да се не даду навести на погрешан пут од непријатеља, који ће им говорити да устану против појачке дужности и бесплатног обављања исте, него треба да послушају нријатељски глас, који им љубезно кличе: „Та појте браћо учитељи весело и даље, не тражите награде за тај рад. Замислите у какво ј дивној идили живите: Поларно®јутро влнда у природи. Магла притиснула све око вас. Снег завејао стазе. Нигде жвве душе. Мртва тишина влада, само се чује шкрипање ваших корачаја по дебелом снегу. У ноздрвама хвата вам се иње. Кад прихватите за скакавицу од авлијских врата она вам се лепи за руку нрепуна ледене хладноће. Ступите ли у цркву пирка вам хладни поветарац поврх главе са неутврђених црквених прозора, а промаја с короша и тавана љупко вас се дотакне, и ви срећни што можете то све да уживате, док с« ми ваши пријатељи у перју разњежавамо и слабимо, појите со слаткопјенијем и надишете