Школски гласник

Стр. 86.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Вр. 6.

прими с наших леђа, на част му с — благословом!" —а* Тактика која је већ врло добро позвата у служби против учитељских захтеВа, помаља се и у питању појачке дужности. Кад год је учитељство изнело који свој оправдани захтев, одмах се устало против оних учитеља, који су први започели тако питање или који су моментаним положајем као представници појединих кругова учитељских, истакли на површину поједина така питаља. Данас се јавно пише опет у том правцу. Спомињу се неке увређене сујете, неке освете, мржње, лажно се износе чињенице о захтеву заједничке седнице бачких среских зборова, лажно се тврди да су људи, који ово питање о појању истичу, некад друкчије писали, једном речи тврдњама које се ничим не могу доказати иде се затим, да се осумњичи правилно држање оних учитеља, који су и пре и сада остали једви исти и као људи у данашњем друнпву и као учитељи посебно, и нису за љубав личних материјалних интереса, преврнули опаклију и постали слепе скутоноше свачије ћуди. Напротив међу тима који нас сад тако љубазно светују има и таких, који су с нама заједно Држали против неправде на учитељство, али им иружпше руку с комадом соли и они се полакомише, те сад продају рог за свећу. Људи који у овом листу и иначе заступају правац самосталности учитељске, држе се тога правца већ више од чеврт века. Но коме је можда то испочетка непознато, свакојако не сме му бити непознато какав је нравац владао у учитељству за последњих 10— 15 година. Тај нравац налазио је израза у „Шк Одјеку". Учитељи који су тамо заступали тај правац, већим делом остали су му верни, те уз помоћ својих новијих, млађих другова заступају га и у „Шк. Гласнику" и ван њега где је прилика за то. Сав тај иравац хваљен је и исгицан с партијским тенден цијама све дотле, док те партијске тенденције нису дошле у положај, да у пракси посведоче љубав и оданост таким самосталним учитељским цогледима. К;»ко је дотле дошло, одмах су ти дотле хваљени

самосталеи учитељски погледи, од стране оних, који су партијске тенденције на зло употребљавали, названи захтевима увређене сујете. А ко је, молим вас, сметао тим „сујетним" људима, да и они не преврну опаклију, те да не уђу у милост, а учитељско становиште оставе у трње. Та то би се радо дочекало. Али чување онога што је наше учитељско, и исправно држање у томе правцу већег дела учитељства, изазива још увек према учитељству непријатељотво оних, који хоће да увере свет да заступају правду, истину и слободу уверења, а у пракси скоро редовно греше против тога. Тенденгшја тог њиховог држања не стиди се, ни чисто педагошком значају захтева наших, у погледу сређеног заједничког рада зборских седница, иридавати прљаве намере за којима они сами теже. Да би својим злонамерним тврдњама, дали лепшу боју, служе се неистинама и у погледу овога питања о учитељевој појачкој дужности. Намерно се лажно наводи, да су учитељи хотимице овај момент изабрали за ту своју тражбину, а нису то тражили пре кад су биле повољније прилике. Нама је познато, ако није њима, да су то учитељи за ових последњих 40 го дина тражили више пута. Има живих људи из старијих учитељских генерација који то тврде. Ту дакле престају измишљавања. У погледу новијих времена за 10 —15 последњих година, истицано је то питање више пуга у „Шк. Одјеку". Срби учитељи у Хрв. и Славонији, истицали су га и прошле године и траже да се уреди. Исто тако траже уређење тога питања и учитељи у Босни и Херцеговини. Па и сад није ово његов почетак, него је то питање остало нерасправљено прошле године у ускршњој зборској седници, а затим је требало бити расправљено у заједничкој зборској седници, која је осујећена, не због тога, што се овај или онај надао бити председником на тој седници, него с тога, што немирној савести извесних људи не иде у рачун, да учитељи целе једне епархије дођу јаче у додир и створе међу собом чвршћу организацију. И ту се баш огледа истина оне напред поменуте тврдње о нетрпљивости слободног уверења, јер место да се