Школски гласник

Стр. 98.

ШКОЛСКМ ГЛАСНИК

Вр. 6.

так и 3 новчића. Колико новчића вреди 1 оловка? 1 проаис вреди 2 новчића. Колико ее десетака мора нлатити за 5 прописева? Колико филира има један новчић? Колико ћу новчића добити за 8 (6, 10, 7, 5) Филира? 3 девојке добију 4 новчића и 1 Филир. Колико ће Филира добити свака девојка? Табак хартије за цртање вреди 3 Филира. Колико ћу табака добити за 3 новчића? Као што се види, ово су лекције за I. разр. основне школе. Ја сам их превео са немачког. Држао сам, да ће добро доћи сваком наставнику, јер је у нас сличних ствари врло мало Ко их само буде умео употребити, имаће лепе користи од њих. За то на посао, а скорим ћемо се — ако Бог да — онет видети овде. Нови Сад. Т. КостиЂ.

л и с т л к. Противсловенска просветна удружења. Удружења која имају задаћу да у Аустрији однарођавају словенску децу, радила су у про шлој години у знатно јачој мери. У Аустријије тако друштво Вешвећег 8с]ш1уеге1п и италијанска Бе^а Каг1опа1е, у Хрватекој и Славонији мађарско удружење ЈиНап. Као заштиту против тога рада установили су Чеси С р едишњу Матицу ПГколску; у Штајерској, Крањској, Корушкој, Горици, Трсту и Истрији постоји словеначка Дружба св. Ћирила и Метода; Хрвати у Истри имају Народну Проевету са седиштем у Пули. Немачко школско удружење имало је прошле године евоју екупштину у Целовц)'. Међу нрисутнима био је и министар Праде, земаљски председник барон Хај н, земаљски управник барон Гес и др, Писмено и брзојавно послали су поздраве др. Д е р ш т а т а и др. Г е с м а н, председник сабора др. Вајскирхнер и много земаљеких носланика, међу њима и социјалне демократе ПернереторФер и Лов. Присутне је поздравпо барон Гес у име земаљеког одбора. Председник др. Г. Гроо, споменуо је у своме извештају дар вароши Беча од К 10.000, и дар од К 300.000, што је даровао велики поеедник у Шлезији Р о р м ан. Као знатан успех истиче ново уређење плате учитељима, који раде у школама тога удружења, а чиме је одговорено давнашњој жељи свега учитељства, да се постави с платом упоредо са чиновничким платама три најнижа разреда и да се године службе снизе на 35 го-

дина. Удружење има 120.000 чланова и дошло је до таке моћи у држави с којом еваки мора рачунати. 0 школама и забавиштима ре®ерисао је др. А. нл. Вотава. Указао је на прилике у Галицији. Јосиф II. населио је Немце у 72 села у Галицији. Немачки „ШулФерајн" има да се стара о томе и номогне, да се у 42 школе које су по- * следњих година биле нопољачене заведе немачки језик, као наставни језик. Примањеје било у год. 1907. К 636'473 35 н. У току год. 1907. основано је 168 нових одбора. У свима покрајинама знатно помажу 8с1та1уегет, еамо у Штајерској в у Горњој Аустрији мање. (Земаљски сабор у Корушкој повисио је прошле године субвенцију за Нсћп1уегеш и 8и(1шагке са 200 К на 500 К). Приход „ШулФерајна" годишње расти са 100.000 К. „ШулФерајн" има свега 1411 иодружница. Каг1опа1е ималаје прошле године скупштину у Риви. Потпоре је добило то удружење К 309.112, већином из Италије. Издржава 72 италвјанске школе, помоћ даје 31 школи, раном и одедом снабдева 8000 деце, већином словенске. Помаже 200 студената, издржава 43 вечерња стручна течаја и 80 амбулантних књижница. Само на Приморју има 57 шкода са 4000 ђака од којих је скоро иоловина словенске народности, у њима ради 100 учитељских особа. „К о ш е 118 к у". М. Најпу. Преглед књига, Ап1ип Сиуај, 0 г а <1 а г а р от 1 ј е 81; § к о 181V а к г а1 ј е у 111 а Н г т а 1 8 ке 1 81 а уоп 1 ј е о с! п а ј84агГјгН тгешеиа с1о (Јапав. Кпјјда Игида. (СврЈиетак). Другу групу педагошких проблема образује рад као што је гореисписано дело г. Цуваја. И то је прилог наше будуће нацијоналне недагогије, и ако не са гледишта индивидуално-психолошке стране прве групе. Тај прилог носи историјска жиг. Г. Цувај износа нам живи споменик оног, што су Хрвати и Срби у краљевинама Хрватској и Славонији дали божици Школи. То је у неку руку рабош нашег народно практичног рада на школском и проеветном пољу. И баш зато, што нам оно износи историју наших педагошко-просветних напора, Цувајево дело може се узети као прво и најисцрпније врело наше народне педагогије у Хрватској и Славонији. Цувај је, може се рећи, отац историје хрватског школства, као што је про®. Басаричек отац систематске педагогије у Хрвата, а Бг. Бакић отац еуставне педагогије у Срба. Ми Срби врло слабо