Школски гласник

Бр. 6.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 93.

Хановеру 20,24^. Данас се све више ши ри мишљење, да општа настава у народним школама треба да је бесилатна, и данас се већ у свима пруским великим варошима не наплаћује више школарина једино у по неким местима још само од странаца. Докје школарина за целу Оруску износила у 1886. години 10926085 марака, била је 1896. године само још 200632 марке према укупном издатку на школе од скоро 186 милијуна марака. Данас су општине, које у ствари сносе тсрет школски. Оне се старају за поди зање и одржавање школске зграде, за набавку учила па и за учитељске плате Међутим држава потпомаже сиромашније општине па се у погледу учитељских плата пензија и издржавања удовица и сирочади законом обвезала ла помаже општинама. Тек 1897. године постао је врло важни закон о учитељским платама. Држ;-ва, која уређењем и издржањем учитељских школа донриноси општој тпкол ској настави, задржава право врховног надзора над свима школама сразмерно и издацима својима за школу. Највиша је власт министарство духовних наставних и медециналних послова, коме је задатак „да ур^ђује наставу у целоме обиму монархије, да издаје расписе, да припрема школске законе и да сестара о извршењу њнховоме." Органи. нреко којих држива врши своје надзорно право, јесу окружни школски падзорници, које ноставља држава ио за кону о школском надзору од 1872. године. Ну за ова места нису посгављана нарочито спремна лица, него су већином свештеници и школски надзорници поред своје редовне дужности. У последње време, нарочито у источним провинцијама, постављани су нчрочити окружни надзорници и на многим местима долазили су у семинарима образовани педагози, али ипак дужности 2/3 окружних надзорника врше још и данас свештеници. Ови чиновници потчињени су провинцијалним нладама, особито и^ровинцијалним школском колегијама. Њима су, пак, потчињени месни школски надзорници, чију дужност такође врше свешгеници. За шесторазредне и вишеразредне школе којима

управљају ректори (управитељи), јесу ови уједно и месни школски надзорници. Поред владиних органа имају још и онштине у већим градовима школске деиутације (одборе) а у мањим градовима и по селима школске иредседнике, за које се одређују лица из општинског одбора подобна за школске послове. Ове месне школске власти старају се само за спољне прилике своје школе, на садржину и облик наставе немају никаква утицаја као што немрју ни дисциплинарне власти нрема учитељима: Право на учитељско звање у народној школи стиче се испитом зрелости у учитељском семинару, а право на деФинитивно постављење тек другим испитом, којим кандидат има да докаже довољно стечена практична знања за гам<. стално управљање школом. ДеФинитивно постављење бива надаље после 6 година. По поменутом закону о платама учитеља од 1897. године, службени ириход стилних учитеља у јавним народним школама састоји се из основне плате, додатка по старости и бесплатног стања или накнаде за стан у новцу. Основна пдата износи за учитеље најмање 900 марака а за учитељице 700 марака. Додатак је за учитеље 100 марака а за учитељице 80 марака, која се добива 8 пути у трогодпшњим рокчвима те достиже суму од 900 марака односно 720 марака. Први додатак добива се после седмогодишњег рада у јавној школској служби а време службовањч рачуна се са 21. годином старости, те се на тај начвн постиже највећа плата од 1800 марака односно 1420 марака почетком 52. године старости Градови уређују своје односе у платама учитељским парочитим месним штатутима. Право на иензију почиње у Пруској после навршене 10. године службовања и износи 15/60 дотичне илате. Са сваком годином службовања расте са 1/60 до максимума од 45/60 активне плате. Г1осле 65. године старости могу учитељи доћи у пензију и ако нису неспособни за службу. Плаћање улога од стране учитеља зч пензиони фонд укинуто је 1893. године и држава плаћа за сваког пенсионара по 600