Школски гласник

Нр. 7.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСИИК

Стр. 115.

јан рад и напоменуо да ће школске власти изаћи на сусрет томе раду и ускоро учинити задоста учитељској жељи у погледу стручне школеке управе. Пошто су за оверовљење запиеника изабрана три члана, тражио је обавештаја Ђ. Петрови ћ зашто наје одржана заједничка ееднида среских учитељских зборова. Епарх. школ. ре®ерент одговорио му је, да је повучена наредба о одржа1Бу те седнице с тога, што се појавио неепоразум између појединих среских зборова у погледу избора иредседништва. Затим је исти члан тражио обавештаја, зашто то није јављено свима члановима среског збора. Зам. председник одговорио му је, да то с тога није учињено, што ее и до сад све наредбе и отписи школсгшх власти саопштавали ирво управном одбору, затим у штампи, а члановима у зборској седници, па ће се и данас то објавити кад дође на дневни ред. Присутни су узели на знање ове обавештаје. Зам. председник поздравио је присутне госте : Вељка Петровића из Земуна, Вогд. Поповића предс. срес. учит. збора из Вел. Бечкерека, Арк. Павловика из Сентомаша, нредс. срес. учит. збора ст. бечејског, Радивоја Петровића из Чакова, Н. Милутиновића и Цвету Глвриловић из Надаља, Мару Михајловић из Болмана, Исидора Стратимировића из Сомбора. Затим су саоиштене промене у учитељском особљу овог среза у току последње године. У Н. Саду су нови чланови: Милан Ћосић и НићиФор Шустран, у Бегечу отишао Ж. Стојадиновић, дошао Јосиф Лаковић, у Товаришеву дошао Жарко СтеФановић, у Силбашу дошао Стеван Ћурић, у Пивницама дошао Н. Шегуљев, удата Даница Бећина за М. Ђендића. Благајник Т. Костић поднео је извештај о благајници. Примљено је 190 К 21 нот. Издато 174 К 30 пот. Готовина 23 К 91 пот. уложена у учитељски завод „Натошевић". Осим тога има још 165 ком. I. св. „Учит. Књижнице" „0 Буквару". После прочитаног дописа ЕШО бачког о укидању заједничке седнице среских зборова, развила се иодужа раеправа и на крају исте прихваћен је једногласно иредлог управног одбора, да се поново умоли ЕШО одбор за дозволу, да се одржи така седницз, а у смислу становишта на којем стоји овај збор. Затим је ирочитано решење ЕШО бачког да ће се нрема мишљењу овог среског збора и на

даље остати при досад уобичајеном начину набављања дневница и путних трошкова зборским члановима. Решено је да се као П. св. „Учит. Књижнице" изда спис Т. Коетића „Поступак у настави првог читања и иисања". Т. Костић изнео је евоју расправу „0 оелобађању учитеља од појачке дужности у цркви". После ове раеправе прочитана је и усвојена резолуција коју је с мотивацијом поднео унравни одбор, а коју смо изнели напред у овом броју „Шк. Гласн." Ири расправи о овом иредмету говорили су Ђ. Петровић. Г. Грбаћ, Јеврем Милошев, К. Миловановић, епарх. шк. реФерент, Т. Костић, Ђ. Михајловић, зам. председник, Богдан Поновић као гост. Ниједан члан није заступао мишљење да учитеЛ) треба да поји, али еу неки истицали садашње етање као неиодесно за ту учитељску траж^ину. Тако је Ђ. Петровић у своме предлогу за одлуку, покушао да сугерира збору, да су учитељи појањем учинили волшебство у народу, те да је „тиме донела вародна свеет у много прилика много снаге и воље овостраном српском народу за успешно одлучивање у његовом народносном животу."*) Г. Г р б и ћ и Ј. М и л о ш е в мисле, неће л н

*) Да се ти назори не би забацили, доносимо их ради вечног сномена: ..Предлог за ОДЛуку. Учитељски збор новосадеког школеког среза на састанку свом у Новом Саду 1 (14.) анрила 1909, год а поводом расправчлана поменутог збора Танасије К<>стића, о вршењу појачке дужности у дркви уверења је, да исгина вршење појачке дужноети у цркви није обавезно за ерпске народне учитеље по школској уредби од 1872. год,, али из искуетва знаде, да је српско народно учитељство ту појачку дужност своју вршило и после сту^ања у живот поменуте школс-ке уредбе и то из уверења, да је српска православна црква вазда била у тесној вези са српском народном школом и њеним учитељством и да је тиме српска народна школа и то учитељетво много допринело баш вршењем своје појачке дужности у цркви, да се у овостраном српском народу не само очувала но и учврстила она српска православна свест, која је као таква донела у много прилика много и снаге и воље овостраном српском народу за успешно одлучивање у његовом народносном животу. И већ једино из тога разлога вапред споменуто учитељство сматра за посве несувремено, да се баш у данашњим тешким приликама по српску на^ одну школу н просвету једно од таквих веома важних питања износи на јаван претрес у баш оваком једном телу. Наиротив учитељство новосадског шко >ског среза на напред споменутом свом 'еастанку одлучно изјављује, да ће и на ддље својски радити на унапређењу и учвршћењу српске православне свести у овостраном ерпском народу у потпуном епоразуму еа самим народом у свакој прилици, па и у вршењу своје појачке дужноети у српској православној цркви, а народ ће већ ннати то морално и материјално наградити. У Новом Саду, 14. априла 1909. год. Ђорђе Петравић, срп. нар. учитељ."