Школски гласник

Бр. 8.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр 125.

ушла и по који драгоцени живот иије у гробље однела! По свему овоме види се, да је туберкулоза и код нас велика народна невоља, велико народно зло. То зло треба свом брзином, окретношћу и жилавом истрајношћу сузбијати, као кугу или кратељ. Ко ће нам у том нослу бити вође и помагачи ? У првим редовима морају ту бити иателигентни људи, који могу први сазнати за опасност и за последице њеног пустошења. А међу трезвеном и искрено родољубивом иптелигенцијом па првом месту истичем баш сриске учитеље, који су најгоре плаћени радници српског народа и које у тешком, али у пуној мери племенитом позиву држи свест и љубав к српској деци. Интелигенција са учитељством треба да народ про свећава. упућује, соколи у тој борби са несретном туберкул^зом, На тај начин ће враћати код српског сељака веру у „капут", која се доеад на. огромну штету целога српског народа овде изгубила. У сва ком напредном народу свесна, научена, поштена и родољубнва интелигенција мора ићи напред и водити војску, па тако мора и код нас бити. А користан рад мора ин телигенцији вратити оно мест>, које јој припада. У борби са туберкулозом је данас глав нији по^ао, да здраве сачувамо од туберкулозе, јер је то лакши и захвалнији посао. Већ заражене је данас тешко спасавати, јер је лечење дааашње врло скуио. Туберкулоза се данас може једино тако са успех м пзагнати из човека, ако болесник може месецима па и годинама, да напусти сзаки посао, да време проводи у згодној клими и то можда и у санаторијуму и да се изврсно храни. Тако лечење стаје огромних новаца и зато баш они друштвени редови, који су највише заражени од туберкулозе, дакдем сиротиња и слабији средњи сталеж мора да подлегне у борби јер нема новаца да купи скупоцени лек. Народни санаторијуми за сиромашне јектичаве могу на пример у Угарској тек само једног од осиљаде болесних да приме на лечење и то само на три месеца. Помоћ од тих санато ријума је скоро никаква. У њих се уздати

то је толико, као кад би неко хтео прегршћу песка да заспе море. Зато треба највећу снагу уложити у чување здравих. Трезвен, умерен, хигијенски живот, добри здрави и изврсно ветрени станови. једнако и разумно храњење, издвајање болесн^х од здравих убијање туберкулозних бацила у хракотинама болесничким, дезинФ -цирање болесних станова то су главна средства, којима се туберкулоза може одбијати од здравог света. С тиме у вези треба ићи за тим, да се приходи сиромашног света увећају и да се свет упућује, да своју зараду не троши на ненотребне и луксузне ствари и на отронна пића, већ да је употреби на здрав стан добру храну и одело. У том послу у том спасавању скупоцених народних живота не може нико толико учиниги као добри учитељи Они могу више и него декари, јер лекари улазе у српске домове већином онда, када се болест већ у њима угнездила и дочепала којег члана а учитељи могу здрава покољења годинама просвећизати и давати им у руке оружје, пре него што их је туберкулоза ранила. Наше просветне втасти би могле издавати дела, која се овим замашним питањем баве,*) могле би уз незнатан хонорар на бавпти стручних лекара. који би на учитељским зборовима питања о сузбијању туберкулозе стално расправљали. Наше друштво и наше власти могле би заједнички створити материјална' средства, да се за слабуњаву школску децу оснују тако зване феријалне колоније, летпшта по здравим г>>рским или ориморским крајевима, где би се оснажила и спаела од туберкулоз°. Друштво за Народно Здравље у Београду подигло је до сада већ неколико таких летњиковаца по развим крајевима у Србији и тиме је почело спасавати силну децу, која би без те помоћи зацело пала у туберкулозу. Оама школа није у јакој мери разносач туберкулозе, јер у том школском добу ту-

*) Бачки административни одбор је дао штампати на прописевима кратко упутство о туберкулози и њеном еузбијању, које је саетавио колега др. М. С в и њ а р е в. Тај би пример могле узети и остале епархије и то упутство уз незнатне стиларне измене претнтампати.