Школски гласник

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСВИК

Стр 127.

локала и сличног). Хигијеаа духовног рада у школи протеже се у својој бризи еаравно исто тако и на учитеља као и на школско дете. в) Онда треба да успоставимо, како рад дететов стоји према школском уређењу. Да ли дете боље ради у школи и у заједници са разредним друштвом или дома и као изоловано дете? Како се то огледа у различитим годинама његова раз-ића и то с обзиром на разл ччите школске задатке? То је ароблем односа између домаАег и школског рада , тшо је у последњим годинама такође постало предмет експериментално педатошког истраживања. Педагошки експерименат добија овде у исто време социјални значај. б) Досад поменуте тачхе образују оиЛу основицу експерименталне педагогије, јер се она бави више са дететом уопће. С овим пољем испитивања предазимо у право дидактичко иетраживање. Наиме, ми не смемо испитати само рад детета уопће, већ и његов рад у иојединим школским аредметима. Из овог проиетече задаћа, да се анализује радња детета у појединим наставним предметима и да се при том критич.ш испитају различите методе за обрађивање ових школских дисцинлина и то са гледишта њиховог деловања на дете и његон рад. Тако је досадања експериментална дидактика покушала, да изведе анализу о делотворности чулне наставе, читања. рачувања, пиеања, учења ортограФије (правописа), образовања реченица и стила у писменим саставцима и т. д. 7.) С овим последњим истраживањем засецамо већ и у идуће главно поље аедагогије: рад учитељев. Јер, у колико испитујемо методе настављања у појединим наставним предметима с обзиром на њихово деловање на детињи рад, у толико добијамо у исти мах меродавна етановишта за држање учитеља у настављању тих школских дисциплина. Према данашњем стању експериментално-педагошког истраживања још се не да тако много казати о овој другој главној тачци педагогије. Нашвасколики начиниспитивања је тек у повоју, и иошто вам нову иедагогију могу само тако аредставити, како

се она јављл у свом садањем стадиууму развиКа, то ћемо ту тачку као и организацију школства и употребу наставних средстава врло укратко прећи. Но, и у овим се питањима даде барем означити пут за иова испитивања, на што ћу се повратити при концу наших целокупних излагања. Пошто смо овако прегледали поље рада експерименталне педагогије, морамо бити на чисто с тиме, да ' се сва иитања иедагогије не могу ексиериментално решавати , јер сва питања научне педагогије не спадају у област истраживања чињенвца. Тако н. пр. определење опћих васпитних цпљева и опћих и специјалвих циљева наставе већим делом скоро увек је зависно од чисто ствар них Фактора, које просто морамо узети као еешто дато. Сиецијалке циљеве наставе и донекле и опће васпитне циљеве опредељавају скоро увек у исти мах држава и друштво према културном и образовном стању и образовннм идејалима извесног доба, и наставни циљеви никако се не детерминишу просто психолошким премашљањем, већ већим делом чисто практичким обзирима, нарочито са карактером и снецијалном задаћом појединих школа. Народне и више школе неонходно морају имати посве различите наетавне циљеве већ и ради тога, јер оне служе практичким потребама различитих сталежа. Због тога је велики део циљева васпитања и наставе одузет педагошком испитивању, Њихово определење спада донекле у оквир социјалних наука, културној науци, социјалној етици, економији и т. д Педагогија може овде само то исоитати, да ли циљеви, што их захтева држава и друштво или поједини педагози, одговарају дечјим индивидуама и детињим стадијима развића, и како се то може најбоље постићи. Због тога се од експерименталне иедагогаје не може захтевати, да обухвати читаву педагогију, јер је она, као што смо видели већ у нашим ночетним нроматрањима, само емпиријска основица педагогије. ИСПРАВАК. У 5. бр. „Шк. Гл." стр. 74. други стуиац у другом реду од краја овог чланка, место столици, треба да стоји статистици.