Школски гласник

Стр. 140.

кулиса инсценирали тај покушај, ми ни на крај памети немамо то, него онога који се дао употребити за такав иосао сажаљевамо, а онима који су ћутањем доиустили да такав покушај стече право на живот, <5аш сад велимо: Правилна организација учитељства је бедем против инвазије на учитељство. Само тим путем створићемо правилан положај и себи и школи, а сузбити заједничком снагом све оне, који мећу на себе маску просветеих пијонира, а у ствари иду за тим да разоре све оно што истински служи просвети и на развалинама тим не да плачу и оплакују свој недостојни посао, него да се подмукло смеју нашој наивности и радују своме добро изведеном плану. Они то имају па то и дају, а ми имамо задаћу просветних апостола да сејемо племенитост и таманимо дивљаштво. То чинимо и чинићемо на велику пакост њихову што нећемо да огласимо међусобни рат и тиме им дамо прилике, да код својих покровитеља за таке своје заслуге добију још које одличје или још коју уносну заветрину. Ми ћемо учитељи већ зеати изравнати између себе диФеренције. ако их уопште и има, а ти намет иријатељи напразно су се унаиред радовали. Из новосадског срвза. Један у име њих више.

Научна и доорална филозофија. Вепе ВДогтб. Превео с Француског ЖИВОЈИН Раковић, учитељ — Торња. Увод у научну и моралну филозофију. Човечја је мисао управљена делимице теорији делимице пракси. Знање и делање такова су два циља, која по реду престављамо и само смо њих узели да преставимо, јер сви други циљеви, које би могли назначити напором својим, налазе се нрисиљено у једном од ова два. Ну, знање и делање, и ако се разликују једно од другог, нису ипак посве одељени. Нека неопходна веза егзистира међу њима. Једном речју, акција није могућна без знања; јер како делати. или како се управљати у животу, ако не по неком средњем знању, које

Бр. 9.

треба прибавити? И знање опет не може бити сасвим без делања: јер нашто добро знање, ако оно не служи као вођа на сваком нашем кораку, ако не омогућава задовољавање наших материјалних потреба, ако не оолемењава морално наше владање ? Знање је, дакле, основа, на којој базира акција и обоје неразрешиво прости, чине интелектуални живот човеков сасвим потпуним. Наше је знање многостручно : јер сваки предмет може бити за нас материја неке науке и неког знања. Скупљајући знања аналогних ствари у једну групу образујемо једну науку. Зоолошка наука, на пример, постаје укупношћу знања, које имамо о животињама; ботаничка наука јесте укупност знања о биљкама. И тако постоји један врло велик број знања. И наше су акције, такођер, многоврсне и врло су различитих класа. Но, групирајући од њих оне, које се односе на аналогне (сродне) предмете, стижемо да Формулишемо један ред правила што се односе на облик, да уве демо себе у однос према тим предметима: овај низ регула чини оно што се зове умешност. Медицина, на пример, јесте умешност, која говори о здрављу индивидуе, право је умешност, која се бави одржањем правде међу људима, и можемо наређати добрим све друге разне умешности. Али сад, као што међу различним индивидуалним предметима има заједничких знакова, који дају градиво једне само пауке, тако међу партикулареим наукама има неких заједничких тачика, које чине материју једне науке, врло генералне. Ова наука, врло опћенита, зове се филозофија. На тај начин поставити ФилозоФију наука, научну филозофију , јесте студирати генерална гштања, заједничка свима наукама. Разне умешности, тако исто, нису без везе једне с другима. Извесна оића питањч нарочито владају. јер је опће правило, да човек треба оним путем да иде који себи избира. Ова правила треба увек да воде владање, понашање људско, и ми их због тога називамо „моралним иравилима", „моралним законима". Конституисана наука о њима јесте морална филозофија, која је различним умешностима то што научна фи-

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК