Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 141.

лозофија партикуларним наукама. (Ну, прво влада наше делање, па онда наше знање.) И ФилозоФија, — узеа ову реч у најширем свом значењу — јесте сама укупносг научне и моралне ФилозоФије или науканајопћијих проблема у кругу знања и делања. Који су управо ови проблеми? Прво, на што се односи знање има 3 ирипципа: 1. Све науке имају свој партикуларни предмет, знање има свој генерални. ДеФинирати ове партикуларне и овај опћи предмет јесте ствар ФилозоФије наука. 2. Све науке постају из искуства, из неких метода, који се налазе у свима (наукама) али са врло различном улогом и важношћу по пригодама. Испитивање ових метода јесте опет ствар ФилозоФије наука. 3. Свака се наука, најпосле, бави специалним копклузијама, и укупност ових конклузија чини генералне конклузије, које вам наука даје о васељени. Испитати ове конклузије јесте такођер, ствар ФилозоФије наука. Истраживање предмета, дакле, метода и научних коннлузија јесте то, што д> в ди у ред научна ФилозоФија. Што се тиче ФилозоФије морала, филозоФије акције, њена задаћа може бити тачно још краће означена. Она треба да нас поучи дужностима, које имамо према разним бићима, која састављају васељену, јер укупност ових дужности чини правило, које треба да сва наша делања диригира. Такова су питања, којих истраживаше саставља научну и моралну филозофију , ми ћемо испитати сваку од ових. Истраживање научне ФИлозоФије треба нужно да пође од ФилозоФије морала, пошто ова потпомаже ону, као делање знање; као човечје владање знање нас самих и онога што нас окружује _ ОДЕЈБАК I. Предмет наука у опће. Којим се предметом занимају све пауке? Да би га одредили, узећемо примера ради добро иознату науку — Физику — и истраживаћемо, шта је предмет испитивања Физичар&. Физичар, у првом реду, збира чињенице. Зашто гомила посмаграња, опите? Да

дође до појава или, као што се филозофским језиком вели, до Феномеиа, које му је нужно познати. Али не пушта, да се ове појаве насумце изгубе, већ их стављаједне према другима следећи сродности, коју престављају, једном речи он их разређује. Још то није све. Скупивши и груписавши чињенице, научењак још није потпун > задоЕОљан. У сврху разумевања појава ставља их противу иретходећих Фактора, противу узрока: треба дакле да продре у узрокеи њихове последице, зато ствара извесно стање и њиме опет стално једно Стање, да би појављеном већ узроку поновице сљедовала последица му. Ти стални и неироменљиви односи између узрока и њихових последица зову се закони. Научењак треба, према томе, да испита законе, који владају откривеним Феноменима. Трудом својим сам треба да постави што тачније и прецизније Формуле. Испитивање Феномена јесте прва задаћа научењака, детерминирати (одредити) законе појава његова је последња задаћа. Свака наука треба да прође кроз ова два момента, јер не можемо јасно доћи до сазнања закона, ако претходно интензиваом пажњом не испитамо појаве. Само неке извесне науке (под насловом правних, које ћемо мало даље иставити) стекавши свој развитак већом лакоћом него друге, мпого брже стигоше до сазнања закона. ОДЕЉАК II. Подела и класификација наука. Које су те разне партикуларне науке ? Науке, ире свега, можемо поделити н& две велике групе: конкретае и апстрактне. Конкретне су оне које испитују конкретна или реална бића заједно са њиховим карактером (природом). Апстрактне пак јесу оне које проматрају само одређене неке особине од ових бића, апстрактне особине (то јест одлучене од њих и цењене саме за себе). Зоологија, дакле, која истражује животиње, реална бића, јесте једна коекретна наука. Геометрија, чији је предмет простор, апстрактна особина,јесте апстрактна наука. Међу самим апстрактним наукама можемо учинити још једну поделу Неке од