Школски гласник

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр 143.

радње. Према томе воља је уараво узрок наших радња. Међутим та деФиниција није исцрнна, пошто воља свагда има свој предмет, (увек знамо, шта хоћемо) а многи нокрети га немају (нпр. рефлексни покрети, каквн су нпр. трептање, итд.). — По томе дакле имамо нокрета, којима воља не служи за узрок. С тога ћемо већ унапред да истакнемо, да ћемо говорити само о таквим радњама воље, као о појавама воље, у којима има свести, своје воље, слободног одлучивања, сионтанаитета. На правном пољу и у социјалном жи>воту само такове свесае и својевољне радње се узимају у обзир (урачунљива дела!). Тиме смо дошли до тог важног Факта, да је свест најважнији чинилац воље. [Треба да запамтимо, да у извесним болестима деменцији, пироманији, махнитости, итд., хотење је бесвесно, неразумно, пошто је онде тежња јача од разума.] Према држању индивидуе, код свести разликујемо две стране. Код аасивног држања свет утиче на нас; тада рецептивирамо, примамо утиске и то је рег^иативитет. А код активног држања ми утичемо на свет; то је сионтанаитет. Овамо, илн ка активном држању убрајамо не само спо љашње, него и унутарње радње, ааерцеативну , својевољну пажњу. Актизан спонганаитет се не распростире само на извођење нокрета, већ и на управљање тока наших иредстава и мисли. То је активна аажња , које истина да не спада овамо, али за потребно налазимо да је овде споменемо. У овом случају ми ћемо се бацити на спољашње покрете и радње. Воља се дакле очитује у покретима и узевши у обзир до сада већ споменути спонтанаитет није друго, до ли извор наших свесних своуевољних, саонтаних аокрета. Да би се извесне радње изводити могле, у служби воље стоје моторни живци и мускули. Свесне, својевољне, спонтане покрете и радње узећемо као последице воље. Али не ради ни воља сама од себе: и сама воља је последица. Закон инерције (ЦпЉа1л§'ке11;) и ту има своју вредност. Без надражаја (= узрока) такођер не ради ни

воља, као што не ради ни око, ухо, нос, итд. Као што су надражаји потребни и за покретање сензитивних живчаних кончића, исто тако је потребно да се надражују и моторни живци мозга, да би радити могли. Ток вољних покрета најлакше ћемо протумачити са једним конкретним примером. Да би надокнадили енергију, која је потрошена услед психолошког и физичког напора, морамо се хранити. Створи се осећај потребе за исхрану: у свести се појави надражај глади помоћу сензитивних живаца. Тад у унутарњој свестн ускрену иредставе хране. Између тих разум одабере себи једну, те настаје одлучивање , или у ужем смислу узето хотење. — По томе свест помоћу моторних живаца пошаље надражај у мускуле (мишиће), а то пнк доноси са собом узимање хране и метање њено у уста. Вољу, са психолошким јој кругом, по мишљењу Џон Лока (1632 —1704.) овако можемо приказати: ^^унутарња свест^^—^^^^ћа^^^^ спољашњи свет, надражаји.|представе, ]^лучивање.| надражаји, ј радња. =Ф> -> =Ф> > За надражаје служе јој индивидуални нагони, тежње и страсти, те нагони, тежње и страсти расе (егоистични и алтрукстични). То чини основу воље. Не каже бадава Шилер да: „Глад и љубав свет нокреће". До сада је било говора о две врсте покрета или радња. Споменули смо бесвесне и волунтарне иокрете, а опширније смо говорили о свесним, спонтаним радњама и ту смо код слободног одлучивања видели, да и цензурална улога разума долази до своје вредности. — Једна трећа врста покрета, о коме ћемо сада говорити јесте рад по тежњама. И у обичном животу говоримо о непромишљеним, Ђ смушеним и пословима. Ти последњи, који се разликују од озбиљних, промишљених, добро проучених послова. обично карактеришу особе ветрењасте, брзоплете природе. Код сангвиника или вервозних људи тежње, нагонп и страсти што проузрокују вољу не побуђују оне аредставе разума, које у противности стоје са тим надражајима. Тежња или прелази од-