Школски гласник

Стр, 144.

ШКОЈЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 9.

мах на рад, или тек кад слабо прође кроз свест. кроз разум. То називамо радњом тежња , која тек једним степеном стоји изнад реФлексних нокрета. По тежњама раде афективни људи и они, који наједанпут долазе у јарост; код такових, функција разума пре самог учина, спада на минимум. — Унапред се већ може видети, колико се морамо задржати око тога код образовања воље аосредним начином или образовања воље помоћу разума и учења. Унознавши тако психологију воље, можем ) је сада већ потпуно и деФинисати: Воља је збир свих оних унутарњих исихологиких -надражаја, који утичу на нас из наших нагона, мисли и друштвених иотреба, стварајуЛи тако одлуке и радње наше. (Наставиће се.)

Кијим Е8 врлшма М0Ж610 поучвти из кародних песама? Говор Зорице Висиљевићеве, припр. IV.године*) Чешки књижевник, Словак Људевит Штур рекао је : „Индојевропски народи сваки својим начином исказују оно што у себи скривају и душу им узноси. Индијанац то показује големим зградама својих храмова, Перзијанац светим књигама, Египћанин пирамидама, обелисцима и тајанственим лавнривтима, Грк сјајним киповима, Римља нин чаробном сликом, Немац леном музиком, а Словени су излили своју душу и мисли своје у песмама и причама." Међу словенским народима песмом се одлукују нарочито Срби. Сваки главнији догађај, било у опћем или приватном животу, везан је са множином песама. 0 празницима, на гозбама на опћим свечаностима, у породичном кругу, свуда се чује песма. Српске народне песме су огледало душе народне и његова живота, оне нам казују прошлост а и будућност његову. Ко хоће да уп< зна српски народ, нека чита његове песме. Пет векова је Србин трпео господарство турско, за то време морао се старати *) у свечаној седници „Преходнице", дружине ученица Српеке Учитељичке Школе у Сомбору, држаној на дан свечарске славе — на Ђурђев-дан 1909.

само како ће свој живот одржати, Није имао времена да се усавршава у наукама и уметностима, али је зато сачувао много лепих особина, којих други образованији народи немају. Гоњен и угњетаван, Србин се ипак није измешао, нати претопио у друге народе. Језик, вера и свест еародна у њему никада није потамнела. Много је томе номогао и патријархалан начин живота и задружно уређење породица српеких. Чланови задруге стоје под надзором старешине, они су удаљени од евакидашњих грехова цивилизације, они су задржали чиста човечанска осећања. Чланови задруге живе међу собом у највећој љубави. јер сви раде за све. У задрузи је морал одржан, ту је неограничено поштовање и послушност ирсма родитељима. Како Србин пошгује свога родитеља види се и из песме „Урош и Мрњавчевићи". Краљевић Марко и ако је неправедн .» нападнут од свога оца, ипак бега — што иначе не би чинио — и склања се испред оца, неће да дигне оружје на њега: „Јер се њему брате ве иристоји, Са својим се бити родитељем!" Иа како Србин воли мајку своју! Он неће нигата учинити, док мајку за савет не упита. Онје свестан жртава, које мајка има за своју децу да поднесе и зато јој је благодаран. Марко. који никоме не ласка нити угађа, који се никога не боји, има сам > за своју мајку пуних љубави речи: „ Јевросима моја стара мајко! Моја мајко, моја слатко рано!" За љубав мајчину он шта више иде и без оружја, због тога допадне невоље, али ипак зато свако саветовање мајчино завршује се увек са: „То је Марко послушао мајку!" Колика је љубав према матери, казује нам и ова песмица, у којој младожења Ранко полази са сватовима по невесту : „Облак се вије по ведром небу, И лепи Ранко по белом двору, Опроштај иште од своје мајке; Опрости мени, мила мајчице! Мила мајчице, бела црквице, Опрости мени и благослов' ме;