Школски гласник

9

Стр. 146.

Вр. 9.

је почела тада у иуном јеку, уетукнула је кад је видела да је далеко задрла и да ће све учитељство изазвати против себе. Ствар се била мало притајала, но еад се почиње појављивати у друкчијем много недостојнијем облику. Питање о заједничком зборовању сва три учитељска среза у Бачкој, али на самосталној оенови, без туторства власти, пало је ненадно нред учитељске противнике и они у први мах не знадоше да се нађу. Касније се досетише и употребише згоду да се под неким незнатним изговором ослободе споразумног учитељског рада, јер немирна савест види у томе раду опасност по себе. Ни онима који су покренули, ни онима који еу прихватили мисао о заједничком раду свих учитеља у Бачкој, али без ичијег туторства, није бало ни на крај памети, да развијају барјак и позивају учитеље на неки рад и борбу у партијским цељима. Учитељи да су то хтели, не би се устручавали од било каквих деспотских и терористичких партијских погледа, да то јавно и кажу, али учитељима је на првом месту стало до тога, да по примеру својих напреднијих другова других народности и сами дођу до неког сређеног рада, како у погледу свог интелектуалног напретка, тако и у погледу напретка школе и наставе, дашхе, народне просвете, и да све то сређеним, а истрајним радом подигну на достојну висину. У корист те сређености, те организације, од које зависи и успех укупног даљег рада, појавила се разна мишљења, која би се лако довела у склад, да су могла бити расправљена у заједничкој седници. Но сазив заједничке седнице опозвао је бачки епарх. школски одбор. Због чега? „Стога што се појавио неспоразум у погледу избора председништва за ту заједничку седницу." И тек сад после скоро годину дана, кад се видело да та ствар ипак није заспала, него да ју новосадски срески учит. збор поново покреће, пало је некоме на памет, дацелу ствар навије на другу страну и тако је искреао предлог у сомборском среском учитељском збору, да се да неповерење новосадском среском учитељском збору, што је као бајаги тај збор омео сазив односно одржање те заједничке седнице јер је „више свега истицао председничко питање". Ми ћемо сад мало ниже видети, ко је омео сазив те заједничке седнице и кога пече то председничко питање. Ј. Медурић учитељ из Турије, који је у овој ствари и нехотице добро дошао и добро послу-

жио некима, оним својим писањем у „Бранику" прошле године о томе председничком питању, свакојако није ни сањао комеједобро дошло то његово нисање баш за то, што је у „Бранику" писано и што је он писао, но ми сумњамо да би то што сметало, даје дошло до еастанка те заједничке седнице. Али је пре самог састанка требало осујетити ствар. За оне који пристрасно мисле о целој овој ствари остаће и после свег овог даљег излагања меродавно оно, што им се са извесие стране тенденциозно сугерирало, али непристраснии људима биће јасна цела ствар кад виде како се еве то развијало. А развијало се овако : Сомборски срески учитељски збор замолио је епарх. шк. одбор за дозволу заједничке седнице. Седница је одобрена и поверено је том збору да сазове заједничку седницу. Тај збор је предложио новосадском и ст. бечејском збору, да се та заједничка седница одржи 2. (15.) окт. 1908. у Ст. Бечеју, на истој да иредседава А Јорговић еиарх. ре®ерент, а у случају спречености овога, најстарији по годинама заменик председник среских зборова. Затим је сомборски срески збор нредложио овај дневни ред: По једаа практичан рад да прикаже, по један члан из сваког збора и евентуалне предлоге да може подносити самостално сваки срески збор, односно његови чланови. Предснрема за ту заједничку седницу да се новери управном одбору ст. бечејског учитељског среза. Новосадски срески збор прихватио је и радоено иоздравио иредлог о сазиву седнице, није приговорио ни дневну реду, и иристао да нредсирему изведе ст. бечејски срески збор. Новосадски срески учит. збор схватио је одмах ту новину, онако вако се она свугде схваћа у учитељском свету и са тог становишта ваљда је баримаоправаи толико равноправности у свом колу учитељском, да и он каже како мисли да би се што боље зајемчио основ и нравилан рад тим заједничким седницама, те је према томе изрекао своје мишљење о конституисању самог заједничког рада, јер то је први услов стварна рада, а затим је поднео и предлоге који би се предмети још могли расправљати осим оних практичних радња. У кратко ћемо изнети штаје предложио новосадски срееки учит. збор: Хтео је да председник не буде епарх. школ. реФерент, дакле да не буде власт председник, него да буде