Школски гласник

Бр. 12.

— МовсИк. Јбјј N. N. то* (I ј! Мј( сбша1 N. N.9 — N. N. товсНк, Ја међутим бришем руке, дајем и деди пешкир, али са овим појмовима: 1бгб1кбгб, Шгб1кбгбш, 1бгб1кбгјк упознаћу их на идућем часу. Покажем сад руке: Ивгкоз а (;аш1б иг? — Nет рГзгкоб. Т18г(а, Р18гков N. N. — Кеш, 1Ј8гЛа. Т18г(;а N. N. • — N6111, р18гко8. Моб(1ј! Када су сви опрали руке поновим : Ег а^уа§. Аг а^уа^ кешепу. Аг а«-уа«' рића Ег (аг) §о1уо. А «'о1уо §бш1)б1уи. А §-о1уо §иги1. III (о(() уап а §о1уо. Оо)у()1 М (1е!) Кзгкоз а игпћб иг. МозсИк а 4аш1о пг. На одмору лоптање: БаМа. Бацим је у вис: МЛоћош. Бо1»(1 М N N. а 1аћ(Ш! А ја је укечим: е1кар1;ат. Бо1)с1 М N. N.! ако је високо бацио : Бе та^а8ап 8га11 а 1аћ(1а. Наместим их да кечају. Један баца, а они говоре: МскЉја а 1аМа1 А ја оном на кога иде: кар<1 е1 N. N.1 А к18 Рего е1кар1а.

Из праксе. г Х , а.6опз:хз;а, множења. Познато је са колико се тешкоћа савлађује таблица множења. Покушава се и овако и онако, и кад све жице попуцају удри у стару шаблону, бубај механички таблицу на памет. А од така посла нема стварне користи. Ту дете не улази у стварање количина својим разбором, него се ту ради језиком и случајно ухвати неки, тако рећи, стихован темпо и у њему неке количине које својим бројним наличностима, а не по количини, скоро као неки стих испадају, као што је н. пр. пет пута пет, двадесет и пет, шест пута шест тридесет и шест и т. д. Сваки увиђа, да је овако учење један празан посао а нарочито за старије ступњеве, један извор неизмерног једа и очаја учитељевог, кад од непрестаног запињања у таблици множења, не може редовно да обрађује прописано градиво из

Стр 203.

рачуна, него мора да се враћа често чак и на нрве основе таблице множења и да их поново учвршћује. Један од главних узрока овакој незгоди, биће да је што се у нрвим ночетцима таблице множења лако прелази преко оног аксиома код наставе у рачуну, који је немачки методичар Тилих још нре 100 година изрекао : „Да ђак треба да рачуна мислећи, а рачунајући да учи мислити." Ово се може постићи само тако, ако ђак зна шта хоће кад рачуна, ако схваћа вредност количина и према томе их упоређује и изналази у колико ностају веће него што су биле. Ово се најзгодније изводи уноређивањем. Ако ђак учи таблицу множења механички : 2X1, 2X2, 2X3, 2X4 и т. д. у најбољем случ^ју слагаће сваку нову к »личину на дотадашњу стару, а како се тражи да преко реда рекне, застаће и натезаће, или ће ухватити неке сличности као што је н. пр. 3X3=9, 4X4=16, а како се заоитл 4X7, или 4X9, он није у стању да то реши па ма и подуже размишљао о томе. Но ако се те количине среде по сличности своје вредности, постићиће се о мање муке куд и камо повољнији резултат. Узећемо неколико примера. Ђаку је лако знати колико је 2X2, кад се овде количина која је множимак узмејош једаред толико, биће 4X2, а то је још једанпут толико као онај ирви резултат, ако се и тај удвостручени множимак узме још једаннут тчлико, изаћи ће и резултат још једанпут толики као онај пре њега. Дакле 2X2, 4X2, 8X2, (4, 8, 16). Исто тако долази се до резултата код 3X2 и 6X2, код 5X2 и 10X2 остају још 7X2 и 9X2, апстрахујући да је 1X2, као нрви основ познато. Ово 7X2 и 9Х^, мора се на згодно место унети, како би лакше ушло У дечју меморију. Према овде изведеноме носаупило би се с количином 2 у три правца. Код сваког новог правца узимао би се у помоћ први резултат као иомоћно средство за добијање новог резултата. Кад се то пређе, множи се количина редом са свима парним бројевима, затим с непарнима. Ово је ради учвршћиоања добивених резултата и тек после овога може се (али је неиотребно) дотична количина множити са свима бр^јевима редом у једној дееетици Кад се то све стави у низове што је овде наведено, онда то изгледа овако:

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК