Школски гласник

*

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК Стр. 195.

Бр. 12.

о новцу и привреди, него се читају разни корисни листови нарочито ,.Привредник" и „Здравље" и друге корисне књиге, води се разговор и претрееају сва животна питан>а, па ако је задруга на солидном темељу основана, ако у њој учитељ не жали труда ни стрпљивости, показаће се успешан резултат и у материјалном и моралном погледу. На основу искуства могу тврдити да моји задру^ари не само да напредују имовно, него су ностали озбиљнији, солиднији у понашању и разговору, те теже и раде на напретку у кући, у цркви, школи и општини више него пре. Осим ових установа корисне би по нр,предак народни биле народне књижнице, где би народ добијао корисних а п »пуларно написаних књижица. И ту бп учитељ са вољом и трпљивости могао користити народу још и тако, што би се о садржају сваке књижице морао повесги разговор и тумачење, а то би се могло такође при родитељским састанцима чинити. Познато ми је, да је покрег са народним књижницама учињен и да такових има, или о постигнутим резултатима нигде се не извештава, те с тога у томе немамо још искуства, па би и ради овога био нотребан онакав школ. лист као што је мало час споменут, где би сва оиажања и постигнути резултати учитељског рада ван школе били изнесени. Још има лепих и корисних усганона као што су певачка друштва, народне чигаонице и т. д. које би корисно м благотворно деишале ва народ али о њима нећу опширније говорити зато. што се не могу оснивати у сваком месту, као оне напред споменуте, јер њихово оснивање зависи колико од животних прилика, способности и старости учитељеве, толико и од месних околностп, па ако који учитељ све услове за то има и све преионе месне свлада, па и овакове установе оснује и негује биће чувен и виђен далеко. На завршетку ове расараве изјавити ми је да један учитељ као појединац нека ма и нешто извап своје дужности своме народу према наведеном учини па да му савест буде мирна и пред Богом и пред људпма, али сви ми као заједница морамо

сложно, солидарно и одушевљено у свему да радимо на унапређењу своме, своје школе и свога варода, па ће ваљда и нас и наш народ огрејати сунце правде и осванути нам бољи и радоснији дани.

Научна и доорална фалозофија. Вепе Могтз. Превео е француског Жизојин РаКОВИћ, учитељ — Торња. (Наставак.) ОДЕЉАК УШ. ЈМетод математских наука. Математске науке, као и све друге, почеле су опсервацијом. Први, који посматраху облик оконнх предмета, увидеше да број тих предмета престављају међусобно сличне Форме. Они су, дакле, уврстили све те предмете у одређен број група према томе, да ли беху ограничени са две, три итд. страна или две, три итд површине. Они именоваше и деФиниеаше сваку тако посталу групу; они одредише трокут, четворокут, круг, пирамиду, ваљак, куглу итд. Испоставивши затим, да сваки од ових облика преставља гомилу особина везаних међу собом сгалним односима, утврдише законе о њима. Напослетку. из ових, индукцијом изнађених закона извађчше они друге секундарне простим закључивањем без уиотребе каквог експеримента — ради њихова оверовљења. Скуп ових утврђених закона одређују данас математске науке. У теорији коју ћемо скицирати о постанку и развитку математских наука, напомињемо нешто важно. Математске науке, велимо, нису могле имати свој први почетак у посматрању, јер предмети њихових испитивања сасма се разликују од оних које нам посматрање пружа. Матем^тичари умују о савршеним круговима и трокутима, док у природи нема савршено округлог или трокутног облика они, дакле, нису могли црпсти свој предмет из посматрања у природи, па и идеје којима оперишу јесу чисто духовне нрироде. То је одговор на поменуту напомену. Без сумње је, да нема предмета ограничених посве правим цртама, саема равним површинама, већ сваки одудара од правих