Школски гласник
Бр. 12.
дао доста часова и немачкоме језику, Француском и реалним наукама.
ПРЕДМЕТИ:
VI
V
IV
IIIВ
1ИА
II В IIА
1В
1 А
Веронаука
3
3
2
2
'г
2
2
2
2
Неиачки
4
3
3
2
2
2
3
3
3
Латински
9
9
8
8
8
8
7
8
8
Грчки
—
—
—
7
7
7
7
7
7
Француски
—
—
5
3
2
2
2
.2
2
Математика
3
4
3
3
4
4
4
4
4
Природне науке
2
2
2
1
1
2
2
2
2
Историја
2
2
2
2
2
2
3
3
3
ГеограФија
1
2
2
1
1
—
—
—
—
Пиеање
2
1
Цртате
—
2
2
Свега недељно:
26
28
29
29
29
29
30
31
31
Ученици се примају у најнижи разред после навршене девете године. Школска година траје од Васкрса до Васкрса а школски одмор износи 10 недеља. Школарина је 120 марака а у градским заводима много је већа за странце. Завршни испит не постоји. Испиту зрелости председава комисар, за шта се одређује више лица из министарства, универзитетски проФесор или сам ректор дотичнога завода а у комисију испитну улазе наставници предмега из обе приме. Испит се може само једаред поно ■ вити. Гимназије издају своје годишње извештаје у које улазе сваке три године и по једна научна раснрава. Све саксонске више школе јесу евангелско-лутеранске те је и настава из веронауке само у овој вероисповести. Више школе стоје под надзором министарства просвете а неке од 12 државних гимназија имају градски компатронат, који замењује школска комисија. Управници гимназија зову се ректори, стални учитељи имају титулу виших учитеља а једна трећина од ових наименује се за проФесоре. Плата сталних учитеља иде од 2800 --6000 марака у трогодишњим повишицама а у 12 гимназија и 3 реалне гимназије, које сгоје под државном управом, има још 60 места еа платом од 6000—6600 марака. Помоћници учитељи имају 1500—2400 марака. Испит за звање учитељско полаже се у Липисци а на пруским основима пред испитном комисијом, те су сведоџбе признате' званично у Пруској. За практично спремање кандидата посто ји у Липисци у вези са краљевском гимназијом педагошки семинар.
Стр. 199.
После државнога испита ваља провести на гимназији једну годину као приправник. Саксонска има 17 гимназија а међу овима 2 кнежевске школе у Мајсеиу и Грими, које су интернати са разредима од више терције. Број ученика је до 5900 а наставника 413. Прогимназијални разреди налазе се данас у 16 реалних школа. (Наставиће се).
Учитељство. Образовање учитеља. Тежње за реФормом школе опет су обрнуле пажњу јавности на образовање учитеља, а тај део школског уређења је основ школства, јер је учитељ душа школе. Нико неће осиорити, да ни најб ље школске уредбе, ни школске зграде удешене тачно но захтевима педагогике и хигијене, ни најтачније израђене Наставне Основе не могу постићи сврху, ако учитељ нема оног основа и оног образовања, што га чини способним за одговорну службу васпитача. „Једно је потребно", вели Пеетадоци, „ато су добри учитељи. Где тога нема, тамо је сав остали рад око школе пети точак у коли и прашина у очи, да се не види шта недостаје. Ко, дакле, искрено хоће да помоћу школе створи народу добро васпитање, тај мора пре свега имати људи, који ће бити вољни и у стању, да образују и воде омладину са увиђавношћу и љубављу, мудром животу и реду друштвеном. Но таки људи не могу пасти из облака. Као што ни један позив не може бити важнији, тако ниједан није ни тежи. Природа даје и најбољим умовима само основ, људи морају те ретке дарове, који су овде потребни, као у сваком другом позиву развити, оживити и образовати. Међутим скоро сваки човек положи више старања око тога, да му син честито изучи занат или вештину што ће му у животу требати, него што се власти и друштво старају о образовању оних људи, чији је позив неоспорно најважнији и најтежи. А до год буде тако, и земља и сиротиња у њој, не ће бити васпитно збринута тако како треба, и под тим приликама не може се ни помислити, Да школе буду оно што треба да су, наиме да корисно употребе добре стране домаћег васпитања, да поправе његове слабе стране, да понуне његове недостатке и да то васпитање надоместе тамо где га нема." Тако је Песталоци писао још пре сто го-
ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК