Школски гласник

9

Стр. 198.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 12.

годишњег учења на универзитету долази први иснит; а после другог испита морају кандидати за ФилосоФско-историске предмете да нроведу једну годину у педагошкодидактичном курзу, којих има у по једној гимназији у Минхену, Вирцбургу, Ерлан гену, Регенсбургу и Најбургу. За остале кандидате још не постоје овакови семинари. в.) Виртембершка. Више школе у Виртембершкој имају свој нарочити, веома развијен облик. Овде постоје 13 десеторазредних гимназија, 2 хуманистичка лицеја, што одговарају пруским прогимназијама, и 65 латинских школа. Сем тога постоје још 4 евангелско-теолошка семинара (више гимназије). За све ове школе вреди наставни план из 1891. године:

ПРЕДМЕТИ

1

II

III

IV

V

V,

VII

VIII

IX

X

Веронаука

3

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Немачки

8

3

3

2

2

2

2

2

3

3

Фил. пропед.

—

—

—

—

—

—

—

—

—

2

Латински

—

10

10

10

10

10

8

8

8

7

Грчки

—

—

—

—

7

7

7

7

6

6

Француски

—

—

—

4

2

2

3

3

2

2

Математика

6

4

4

3

3

3

4

4

4

4

Природне науке

2

2

2

2

—

—

2

2

2

2

Историја

—

—

2

1

17,

1 '/,

2

2

2

2

ГеограФија

—

1

1

1

17.

I 1 /,

1

2

—

—

Писање

3

9

1

1

—

—

—

—

—

—

Цртање

-

—

—

3

2

2

—

—

—

—

Свеганедељно:

22

24

25

29

31

31

31

32

5! 9

30

Необавезна наставл у јеврејсхим (са 3 часа) и инглеском (са 2 часа) почиње већ у VII разреду а у ТШ и IX разреду учи се и италијански. Јога постоји необавезаа настава у читању новога завета у разредима од VII—IX; а вежбање почиње тек у III разреду. Нигде у Немачкој нема латински језик толико часова као овде, па и грчком језику дато је доста часова. Ученици се примају у први разред, који се у осталом и не сматра за гимназиски разред, већ у 8. години. Школска година почиње 15. септембра и траје до 1. августа. У јулу су писмени испити ради прелаза у старије разреде, на којима задатке дају наставници дотичних виших разреда. Школски одмор траје око 10 недеља. Школарина је мала, јер за ниже разреде је од

4 — 48 марака годишње а за више разреде је највише 62 марке. Евангелско-теолошки и филолошки семирани у Блаубајру, Маулброну, Шенталу и Ураху посгали су од манастирских школа. То су интернати с двогодишњим курзом, у којима је јеврејски језик облигатан. За пријем у ове школе тражи се, да се на једном исоиту покаже знање доброга ђака из више терције. Као припрема за ове школе служе нарочито латинске школе, али се онда у овима грчки језик узима по избо ру, јер многи ученици обично из ових школа улазе у практичан живот и не иду у гимназије. Више школе стоје под надзором министарства за црквене и школске послове, у коме је једно нарочито одељење за учењачке и за реалне школе. Директор је овога одељења понајвише филолог , а поред њега су још два виша саветника Филолога и два реалисте, ондаједан економни реФеренат, један правник и по један изасланик евангелиске и католичке црквене власти и најзад један ванредни члан реФеренат, за реалне гимназије и реалне лицеје. Сем овога одељења врше непосредан надзор над латинским и реалним школама и месне комисије. Управник десеторазредне гимназије зове се ректор; учитељи у вишим одељењима зову се проФесори а у средњим и нижим разредима прецептори и, ако немају академског образовања, (образовања са универзитета) колаборатори. Прецептори могу добити још титулу и вишега прецептора а колаборатори титулу прецептора. У Виртембершкој нема нриправничких година а кандидати се, после положенога испита, употребљују као заступници, гимназијални викари или помоћни учитељи. ПроФесори и прецептори имају најмању илату у 3600 марака односно у 2100 марака, а поред тога добивају сем додатка на стан још и повишице после сваких пет година. с.) Саксонска. Саксонски наставни план за гимназије у своме садашњем облику јесте из 1893. године и одликује се тиме, што и он има сразмерно велики број часова за класичне језике и ако је према захтеву новога доба