Школски гласник

ШК0.Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 197.

2. Докази су : нли ншосредни, ако се изводе из неког идентитета ила ка^ве еквадије очевидне самом собом; или посредни, кад је потребно — да би могли поћи од познатог к пропозицији, доказу — употребити известан ред мање или више посредних пропозиција, а то су у алгебри једначине, у геометрији одношаји величина и истодобно односи положаја. То су — битни типови из којих се даду извести математски докази. Данашаа јавна натва у Немачгај. (Од Др. Павла Штецнера.) Превео Аћшев. II. ОДЕЉЛК. (Наетавак.) 2 .)Гимназијау другимвећим савезним државама.*) а.) Баварсна. Хуманистичке школе у Баварској деле се у гимназије са 9 разреда, прогимназије са 6 и латинске школе са 5 и ман>е разреда, који се само овде обележавају са редом од 1—9, тако да је 1. разред секста а 9. разред виша прима. Садашњи је наставни план из године 1891., дакле после берлинске школске конФеренције:

ПРЕДМЕТИ

1

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

Веронаука

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Немачки

5

4

3

2

2

2

2

3

4

.Татински

8

8

8

8

8

7

7

6

6

Грчки

-

—

—

6

6

6

6

6

6

Француски

3

3

2

2

Матем. и Физика

3

3

3

2

4

4

5

5

4

Иоторија

—

—

2

2

2

2

2

3

3

ГеограФија

2

а

2

2

1

—

■—

—

—

Природне науке

1

1

1

1

1

—

—

—

—

Нисање

2

1

1

Цртање

—

2

2

Свега недељно :

23

23

24

25

26

26

27

27

27

Сем овога је вежбање по 2 часа у свима разредима а нарочито се негује певање и музичка настава. Необавезни су нредмети: Јеврејски, инглески и италијански језик, стенограФија и цртање за оне разреде, у којима није обавезно. Баварски наставни план има најмањи бро.ј обавезних *) Због значаја авих школа, које су у већини у Немачкој и у нае, изнеће се уређење њихово и у већим савезним државама. — Превод.

часова, а то је постигнуто мањом наставом у Француском језику и у математичко-природним предметима. Услови за пријем у најнижи разред јесу као и у Пруској. Школска година почиње 18. септембра и завршује се 14. јула. Свака гимназија издаје годишњи извештај с научном раснравом. Школарина је врло мала, јер износи само 45 марака годишње. Школске сведоџбе дају се трипут у години, о Божићу, Васкрсу и на крају године. На испиту зрелости, који се овде зове апсолуторијум, тражи се писмен рад и из веронауке, а задатке за испите одређује минпетаретво. Све средње школе имају највишу власт у министарству унутрашњих дела за црквене и школске послове. Стручно старање о средњим школама води највиши школски савет, коме је председник сам министар а чланови су му нроФесори Великих Школа, ректори и проФесори средњих школа и један стручњак медецинар За спољне и хигијенске односе школске брину се окружне власти као административни органи, Баварска је имала 1899. године: 42 гимназије, 27 прогимназија и 15латинских школа. Све ове школе имале су 10698 ученика и 1480 наставника. Управници средњих школа зову се ректори а у латинским школама субректори; наставници, пак, у гимназијамч јесу проФесори и учитељи, у прогимнази јама само учитељи а у латинским школама научви учитељи (8ШсИеп1ећгег). Плага сталних учитеља расте према годинама сзужбе од 2280 марака до 3360 марака до 20. година службовања, а проФесорска плата за исто време од 3720 — 4980 марака. Почевши од 21. године добива се сваких пет година додатак од 180 марака и сви наставници добивају још и додатак на стан. Не утврђени (не прагматични) учи тељи зову се асистенти и примају 1620 до 1980 марака годишње. Пензија и породично осигурање уређено је као и за учитеље народних школа. Испити за више школе полажу се у Минхену пред комисијом, у којој су проФесори великих и средњих школа. Испити се деле на два одељка између којих мора протећи најмање једна година. После тро-