Школски гласник

ЛИСТ ЗМ ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ:

Бр. 13.

У Ново(и Саду, 1. сеотедобра 1909.

Год. II.

САДРЖАЈ : Шта не сме изосгати из нових школских књига. Др. Л. Марковић. — Научна и морална Филозо«з?ија Кепе ЛУогт«. Превод Ж. Раковића, Јчитела у Торњи. — Заједничка седница или учитељска скупштина? — Школа и настава: Учитељски течај. — Наредбе Шк. С. о школ. књигама ; о установљењу плате при распису стечаја ; о распореду часова. — Учитељство : Скупштина срп. учитељоког конвикта. — Учитељска скупштина у Србији. — Из школске самоуправе: Решења епарх. школ. одбора бачког о заједничкој седници. — -Ј* Катица Косовчева, учител>ица, — Белешке. — Књижевни оглас.

Шта не сде? изостата аз нова^ школски^ књага.

Школски Савет је недавно наредио, да се штампају нове шк>лске књиге за наше српске верске школе. Одбор за састављање школских књига није пружио широј пуб лвци нацрт и оглед, из којега би се видело, каква га начела руководе при том послу и како та начела мисли извести. Зато не знам, да ли ће у новим школским књигама и народна хигијена добити места а њој свакако треба отворити вратнице у школске књиге, које треба да д \ју школској деци сва потребна основна знања, којима ће моћи себе у животној утакмици што успешније одржати. Сваком посматрачу и пријатељу народном је врло добро познато, да је здравље нашег народа а поглавито здравље нашег највећег друшгвеног реда: наших сељака врло Ј>^аво. Нико тако не гине од сухе бо лести (алућне туберкулозе), као нага сељак. Од оних 70 хиљада људи које сваке године суха болест у Угарској покоси, срп ских сељзка је врло велик број. Суха болест је постала правом пародном сраском болешћу, од које гине свет као у најкрвавијем рату. А овај рат са сухом б >лешћу је и крв >.в и без нраја: траје већ десетинама година овако крвав а нема велике паде, да ће се то пустошењо сухе болести убрзо окончати. Уз суху болест тамане друштво нашег сељака и све разноврсне заразне болести. Према државној угарској етатистицч четвр-

тииа свих смртних случаЈева пада на заразне болести. Код нас Срба ће заразне болести косити и више од четвртине, јер код ндс Срба на жалост нема веровања , па нема ни страха од заразних, кужних болести, које се преносе с човека на човека, као што се пламен преноси са тршчаре на тршчару. Наш сељак није скоро ни мало просвећен о заразама. Он ни не слути, да заразе имају евоје сићушно семе, које се нреноси рукама, оделом, обућом, болесничким хракотинама, изметинама и свима предметима, који су долазили у додир или са болесником непосредно или са људима и стварима, које су се пре тога додиривале са болесник >м и за њих се прилепило које живо семе, која жива ззразна клица. Кад наш ратар и сељак не зна, шта су заразе, кад не зна како се шире са човека на човека, онда је сасвим природно, да се не зна и и& уме да чува од заразних болести. Зато и страдава од врућице, од скрлетине, мраса, гуш боље, вратобоље, боги ња, срдобоље, туберкулозе, полних зараза. Што му сада ретко залази у госте куга и колера, то није његова заслуга, већ је заслуга леиарске науке, која је пронашла, шта је узрок тим двема страховитим заразама и нашла иоуздане начине, којима се та два немила госта одбијају са људског прага Лекарска наука је дала у руке народима и државама лек против куге и колсре и зато могу државе да већ у пристанишним