Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК Стр, 237.

Бр. 14.

Сем овога је за све разреде по 2 часа телесно вежбање и по 2 часа певање (сем обе терције); а у 4 највиша разреда је Факултативна настава у инглеском илијеврејском са по 2 часа недељно. Школска година траје од половине септембра до 31. јула а школски одмори износе 11 недеља. Школе издају сваке године свој извештај, у који се уноси и научна расправа али само у већим заводима па и то тек сваке 2 — 3 године. Школарина је за три нижа разреда 75 марака а за оетале разреде по 84 марке. Завршни испит није уведен, Испит зрелости држи се под председништвом државног изаслани*а. У опште је цело уређење школско по нрус коме обрасцу. Све су школе под надзором министнрства правде, нросвете и наставе а нарочито под управом врховног школског саве та, у коме председава један саветник министарства. Сем овога постоји за сваку школу један одбор за надзор и управу, у који улазе 2—4 грађанина које одреди врховни школски савет, директор и један наставник из самога завода и један лекар. Све гимназије и прогимназије јесу државне установе, које су у школској 1893—1894. годиии имале 4596 ученика са 212 академско образованих и 32 не академско образована учитеља (из реалке и народне школе). Управници школски зову се директори, сви сташи, академско образовани учитељи јесу нроФесори а још неутврђени учитељи зову се учитељски практиканти. Плата проФесора почиње са 2000 марака и у новишицама од 500 марака за 17 година пење се до 5000 марака. Сем овога имају и додатак на стан. Практиканти добивају од 1200 — 1600 марака. Пензије и осигурање породице исто је као и у наставника народних школа. Испити за учитељско звање уређени су као и у Пруској; а пробна година полаже се у једном заводу у Хајделбергу, Фрајбургу или Карлсруу с тим да су приправници обавезни да посећују педагошка предавања и вежбања на дотичној великој школи (у Карлсруу на техници). В.) Реална гимназија. Као млађе сестре хуманистичких гимназија постоје реалне гимназије, у којима су

главни предмети математичао природни предмети и новији језици али ни стари језици нису сасвим укинути, јер су задржале латински језик те тако посредују „за хисториско образовање", које истина нема оне дубине и обима као у гимназијама али ипак може довољно да спреми ученика, да научи ценити вредност хисториског сазнања и да им даде могућности да га могу и употребити у потребном случају. Да би се ово постигло, мора се језик неговати уредно и као обавезан предмет а не као Факултативан додатак, па не ви у малом броју часова већ у толикоме пространству да се с разумгвањем могу читати Ливије, Салуст, Цицеро и Тацит, Вергил и Хорац." Ну реална гимназија не сме бити само гимназија без грчкога језика, него ће јачим нагласком математике, природних наука и живих језика ноставити главне Факторе модернога живота за основу своје наставе. У тој тежњи, да се одговори практичким потребама садашњости а да се не уклони са свим хисториски Фундамент нашега вишега образовања лежи наравно и опасност, да ће се много различнога унети у наставни нлан па се до данас нмје потпуно успело, да се избегне та махна. Па ипак нема разлога, да се одриче право на опстанак реалним гимназијама, јер су оне одсудно нотребне и за будућност у своме посредном положају између пшназија и виших реалака. О потиуном изједначењу реалне гимназије са гимназијом не може још бити говора, јер би оно тражило онда и потпуну равноправност. Докле је гимназисти отвореп приступ ка свима вишим позивима, свршеноме реалпом гимназисти није доиуштено пре свега слушање предавања на нашим универзитетима. Живо се препирало око тога питања, нарочито се непрестано понавља тражење, да се реалним гимпазистима допусти штудирање медицине. И заиста би било само у интересу напредног развитка њеног, да јој се прошири круг њених повластица и да јој се нарочито даде могућност, да може упутити овоје питомце у надметању у штудији медицине са гимназистима. Реалне гимназије нису тако подједнако раширене по Немачкој као гимназије. Тако н. пр. провинција Познањ у Пруској има