Школски гласник

9

Стр. 236.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 14.

Пријатнп и непријатни осећаји су веома обични и чести. — Раздражив осећај је нпр. родољубива успламтелост, одушевлење итд. — Узбуђен осећај је очепивање које нас обузима, нпр. пред испитом, или пред прочитањем судске пресуде. Положен испит, или ослобођање испод оптужбе рађа у нами осећај који нас раз решава напетости или зебње. „ ОсеКаји иду са физиолошким ироменама. и Код узбуђености појављује се дубоко дисање и јако куцање срца, а нод разрешених осећања пак споро предисање, спора измена материје и спора циркулација крви. Човек нагонски тражи осећања која му годе и што га подижу а избегава која га поражују и уни штују а то је отуд, што је то веома нужно због самоодржања. Кад би човек хотимично тражио поражљива (с1е8о1ап1;) осећања и која би му само болове наносила, за кратко време би га пестало. Изузетака међугим и овде има. Пријатно осећање много пута је шкодљиво, а непријатно пак (нир. горка медецпна, пилуле) чак и од смрти може да спасе. Има истине и у томе, да су десолантна осећања потребна, пошто после њих осећања која нас подижу делују са већом питензивношћу. Говорећи о осећајима (уколико нам је потребно код непосредног образовања воље да их знамо) изнећемо овде у кратко још Шоиенхауерове (1788—1860.) и Саинозине (1632— 1677.) теорије које се на ово односе. По Шопенхауеровом „сПе УеИ а1» \УИ1е пп<1 У ог 81 е11 и п свет је представа у нашој души. Свет познајемо помоћу представа, те сазнања о бићу што је изван тих појава не можемо добити. Међутим код сазнања душе, ношто се то догађа помоћу воље, представе нам нису потребне. — Шоиенхауер под именом „воља и разумева нагоне и тежње, тежњу довађа у паралелу са овима. По његовом мишљењу свако биће има своју вољу. Воља камена или биљке је заступљена у њиховој ексисгенцији. Стомак је воља за једење. Тих последњих воља је бесвесна. Сииноза, последовалац Декартов , претекав Шоиенхауера такођер на тај начин

тумачи вољу. Он тежње, које се управљају према чулном свету, сматра за нижи ступањ воље, насупрот моралној вољи, којом разум влада. Скупивши све што смо до сада рекли, установићемо. да је образовање воље могуће на два начина и тако образовање воље може да буде:

Неаосредним начином, и: Посредним начином. (Помоћу осећаја на- (Оомоћу иредстава, гона, тежњи, стра- помоћу разумат. ј. сти т. ј. помоћу осе- помоћу учења; ту ићајних мотива; ту је мамо интелектуални заступљен волунтарни правац педагогије). правац педагогије.) (Наставиће се).

Данашња јевна настава т Немачкој. (Од Др. Павла Штецнера.) Превео Аћтез. II. ОДЕЉДК. (Наставак.) д) Вадеиска. Ова држава има данас 14 деветоразредних гимназија, које се пређе зваху лицеји, и 2 седморазредне прогимназије. Наставни план има већи број часова у латинском језику а у обе приме унео је философску нропедевтику као нарочити наставни предмет. Садашњи плап је из 1883. г.

ПРЕДМЕТИ:

VI

V

IV

1118

IIIА

II в

IIА

1В

1 А

Веронаука

2

2

о

о

2

2

2

2

2

Неиачки

3

3

2

2

2

2

2

3

3

Философ . пропед.

—

—

—

—

—

—

—

1

1

Латински

9

9

8

8

8

8

8

7

7

Грчки

—

—

—

6

6

6

6

6

6

Француски

—

—

4

3

3

3

3

2

2

Историја

—

—

2

2

2

3

3

3

3

ГеограФчја

2

2

2

1

1

—

—

—

—

Математика

4

4

3

3

3

4

4

4

4

Природне науке

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Писање

2

2

Цртање

2

2

2

2

2

—

—

—

—

Свега недељно:

26

26

27

31

31

30

30

30

30