Школски гласник

Стр. 256.

науке овери; премештањем словенског језика из II. у III. р.; брисањем краснописа, као засебпог предмета; напослетку оном паметном дозволом, шта внше саветом, што се тиче коедукације у осн. школи. Тиме .је зпатно олакшан посао у школи. Но, има печега у новој наставној основн, што је не само много, већ је, скоро,- немогуће, особпто пак у неподељеној, 6-о разредној школи. Наиме уведен је већ од I. р. ручнп рад т. зв. слојд. Како да га радимо, кад ни мн сами ие знамо тај слојд. Права п дужности грађана сад ће се почети већ у V., а бпло је у VI. р. Па онда учпће се минералогија, физика, па чак п нешто из хемије, и то не на основу читања, као до сад, већ, као засебан предмет. Ко год ради у неподељеној школи, тај је на чисто с тим, да је сретан ако може да поштено сврши најпотребније ствари, а не да би пмао времена и за оваке луксузе. С тога држи, да би то требало изоставитп, а нека се радн онде где се за то пма времена т. ј. у подеЉеним и то у потнуно подељеним школама. Председник обавештава Терзпна овако: „Кад учитељи добију нову наст. осн., аонн нека сачине спецпјалнн наст. план. Нека га сачнне према својпм прилпкама, како мисле дајемогуће свршитн. То нек пошљу свом ЕШО-у, па ако се тај спец. наст. план одобрп, учитељ је опда заштићеп, па нек радп по њему. Председник јавно вели: нова наставна основа. има уз себе п упутство, у коме се велп, што је у наст. осн. пзнесено, то је максимум н не мора се то свршптн Свугде. То је за то унето, што има школа, које су у срећним прпликама, па могу свршити више, него други. За то им је дата нрилика, да се нзбегне оно несносно н вечито понављање, па да могу свршптп и впше, него што се то итпте од других. Уједно вели пто: све дотле, док учптељп не стекну окретност у ручнпм радовима, т. зв. слојду, дотле их не може нико ни обвезатн, да и то раде у својој школи." Лаза Терзин вели, што год је казао, то није говорио из ваздуха, већ је то говорио, пошто је прочптао ону наредбу III. С. у 32. бр. „Мптр. Гл." Онде се на 511. стр. у II. ставу вели: да је градиво, изнесено у наст. основи минимум, који треба обрадити у 6-о разр. школи. За то се особито радује, што чује од

Бр. 15.

председнпка, као шк. референта, да је то градиво макспмум, које ће се тражити тек само у подељеним школама! А то је, богме, разлика. Псто тако радосно узпма к знању п то, да учитеље нико не може обвезати да раде т. зв. слојд све дотле, док и сами учитељи пе науче то. Јер мука је то жпва за савесна раденика, кад види нешто, да је прописано, а он то, п поред пајбоље воље, није кадар урадпти. (Свршиће се.)

Седница новосадског среског учитељског збо раодржанајеу Ст. Нрбаеу "1>. сеит. (5. окт.) о. г. Оснм 3—4 учитеља, били еу нриеутни сви учитељи из ереза. Седницу је отворио К Милов а н <> в и ћ епарх. школ реФерент, говором у којем је истицао себе као в шет, затим сладио учитељима — као што и треба — рад на школској пастави и свом да .Ђем образовању, а међут.1м се ван седчице са својим верним друштвом руга онима који се баве иљигом и радом. Као „власт" 1 хтео је да иомогне онима који не могу својом суревљивошћу, нетриљивошћу и неоправданом иакошћу да се осиле и тероришу сзсет свију чланова који неће њихову иркосу и з 1оби да задовол.е и да се покоре. Но слабо им је и реФерентова помоћ користила. Због њихова међусобна лажна нријатељства он је само себе изнео у веома лош ј боји. После избора 3 члана за оверење записни ка, учатељ М. Борђошки веспретно тражи обавештаја о одобрењу пословника (види се да је намештен како би К. Миловановић као ре®ерент а иредседник збора, могао одрећи вредност досадашњем пословнику, по којем је и он 10 година радио и није му сметао) К. Миловановић објашљује да је Ш. С. тражио да се сачине једнолики пословници, тим је вели — Шк. С. ушао у туђ делокруг а даље не зна о томе. Н > из целог његов >г даљег говора и држања, јасно се види, да овом нословнику не иризнаје вредност. Мл. Ђурошевић говори да је Шк. С. ■тражио пословнике али даље ништа није учињено у тој ствари Ђ. Михајловић еаошитава да је садашњи пословник одобрен од ЕШО. бачког 25. авг. (б. сеит.) 18 у 8. бр. 131 6 ./231. а у њему је ЕШО учинио измене у 12. § где је додао да се седнице могу сазивати и „кад то захтева 10 ч<танова збора"; а § 13. изменуоје овом стилизацијом: „Редовне зборове еазива ЕШО. на преллог одбора среског учит. збора у оно време и место које одређује збор." Према томе овај нословник док ее не сачини други стоји у пуној снази, и кад је то тако, онда као што је Шк. С. ушао, ио речима реФерента К, Миловановића, у туђ делокруг у иогледу донашања пословника, тако је и ЕШО. ушао у делокруг

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК