Школски гласник

Стр. 262.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 15.

ћајне везе да после свршене сединце отпутују кућп, припада јотп једна дпевнпца. Овај збор предвидео је још и приређивањо и з л о ж б е у ч и л а ако би се остварио састанак заједничке седнице сва три збора у бачкој епархији, но како та седница није одобрена, то је и та намера овог збора остала неизвршена. Као лепу појаву можемо истаћи п решење да се оснује певачки збор овога среза, да се приређује парастос умрлим члановима годишње једанпут и да се за премипуле чланове заведе чптуља. Пошто смо овим изнели у главном рад овога збора од 6. априла 1906. г. до данас* изнећемо и промене које су у току тога времена биле у учитељском особљу овога среза: (Свршиће се.)

д о п и е. Из Подунавља, 27. септ. Поштовани г. уредниче! Држим да ћете битп тако добри, да ми уступите мало места у нашем „ПТкол. Гласп." Напред вам кажем — бићу кратак. Премда би се могло о ствари, о којој хоћу да вам пишем, много причати. Али ја то нећу сад. Пре свега, пећу да морим читаоце, а друго — нећу ни простор листа много да тлачпм. Међутим хоћу ипак да кажем, што сам наумио, па нека буде доста II оволнко. Тиче се нашег последњег срсског збора, којп је одржан у Ст. Врбасу. Нарочито оне тачке дневиога реда, која пам је ириказала једап део резултата летошњег курса сомборског. И колико ме је иптересовао остали рад збора, али за ту тачку диевнога реда, бпо сам иросто одушевљеи. А одушевило ме је то, што сам држао, да ћу се са једном дозом знања внше кућп повратити; да ћу ту пз „предавања" курзиста, допунптп оно, што ми се умакло у Сомбору. То ће рећи, као прпватан сомборскп курзиста, нисам могао тамо све иаучити, јер нисам могао цело време па њему провестп, већ ћу дакле овде, тамо пропуштено, допунити. Особито ми је требало више да се познам са директном методом за предавање мађарског језика. То бп данас бпло нешто ново. Члан нашег збора, Д. Р. је

не давна лепо приказао ту методу. Овде сам мислио јотн в пттт е се користити и методу још боље упознатп. А то сам посве оправдано мислио. Јер паша падлежна власт је одабрала за курзисте све што је најспособпије у нашем учитељству. ГГа међу тима најспособнијима је без сумње п г. М. Борђошкп, који нам је приказао практичну страну те директне методе. И према томе, он нам је требао нзнети ту методу тако, да нас својим ирактичним радом све задобије. Његово предавање је требало бити за иас мед н млеко; требао нас је све њиме занети Међутим шта је било?! Борђошки је хтео да копира Искруљева, па је грдно хрђаво кичицом владао. Са својим приказивањем директне методе, показао је не само да је један слаб предавач, већ да не зна добро ни мађарски. Добар иредавач н добар зналац језика, неће се сваки час трзати и правдати: да, заборавно сам; — збунпо сам се; гле, хрђаво сам рекао. . . . јест, требао сам тако казатн, — као што .је случај био код Борђошког. Осим тога, па предавању о риби, показао је још п само основно непознавање самога предмета. Из његовог предавања смо чулп, да рнба дшце на н о с, док га други не поправише, да дише на ш к р г е, н т. д. Слушали смо тако у опште којекаква лупања, да иам се и нехотице омакла мисао: Какви су онда они другн паставницп повосадског среског збора, кад овако нзгледа овај, по падлежној властп, исмуцани најсиособппјп курзиста сомборски. Боље би било, да је [за овога курзисту утрошетти новац из нар. фондова на племенптију цељ употребљен, па би мање бруке са збора било. Теоретпчан део о дпректној методи је испао много боље. Алп то ни.је приказао Борђошки; тај део је прочитала из свог рукониса г. Вида Увалићева. Колико сам и тај део слушао у Сомбору, држим, да га је Увалићева доста верно п добро приказала. Иначе се то дало у листовима и иаштампати, па би слушаоцн и сами прочитали. И то ми је утисак са последњег нашег збора у овоме предмету. Како о новој „Наст. основи" пе беше ни речи, то упоредпвшп ту стечено искуство о директној методи за мађарски језик, са оним, што сам га добио од члана збора Д. Р. још пре, морам нз дна ду-