Школски гласник

Стр. 252.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 15.

штишј Савеза. За иојединс одсеке олређују се реФеренти и додељује им се рад. Затим се го-орило о нојединим прогонима учитеља и решено је да се такви случајеви скуие и на основу тога изради меморандум и разашље нокрајинским школским Саветима и министарству. Идућа главна скупштина у Кракову одређује се између 11—15. августа. Ирва два дана радиће одбори, један дан скупштина а други дан збор делегата, трећег дана биће свечана скуиштина, а за њу се одређује тема: Слика с адашње и будуће школе у Аустрији. Уређење слов е'н ске учитељске инсертне канцеларије напуштено је. У ногледу учитељских домова и сапаторија решено је да ее у учитељском дому Чеха и Мораваца на острву Рабу примају и учитељи других народ ности, у колико буде места. Изрсчена је жеља да се дође до узајамностл с> српским учитељским домом у Врњцима. (На жалоет ова ствар се споро креће с тога би требало да браћч учитељи у Србији мало н;ивље порпде на томе. Ур. „Шк. Гл.") Савез ће иоднети молбу босанској влади о добробитима у кунци наИлиџи и за бесплатан стан у тамошњој школи. Чл.Шустер помиње да би се настава у повесниц« удесила тако, да словенст деца уче словенску повесницу. Председник Чернп није за то да то одређују власти; настава у иовссници је — вели — у нашој автономији, развијмо у часописима дискусију о томе што се има учити из еловенске повеснице. У погледу односа Савезовог према савегу н ема ч к о-а у ст р иј ских у ч и т е љ а и и н т е р н а ц и о н а л н о м б и р о у, означиће седаје Савезједини представник свих словенских учит. организација у Аустрији. У том смислу нозваће се и поједине словенске покрајинске организације у Аустрији, које су заступљене у међународној Федерацији да означе савезу своје делегате, те би тако ти делегати могли застунати цео савез, а не само поједине организације. Тражиће се у замену сви листови, да би се добиле инФормације шта се ради по појединим органи<ацијама. Свима листовима послаће се извештај тајников да га објаве (Ми га овим објављујемо. Ур. Шк. Гл.) Споразумно с немачким савезом тражиће се попуст на путовању железницом, као што то имају државни чиновници. Тајник предлаже да Савез узме у своје ру-

ке приређив&ње у ч и т е љ с к и х з б о р о в а у с л о в е н с к и м к р а ј е в им а, да би се тако радило на буђењу словенске узајамности. Предеедник предлаже, да се приреде универзитетски течајеви заједнички у два, три и четири језика. Такав би течај могао бати у Љубљани 1911. г а позвали би се на њега неки проФесори словеначки, затим са загребачког краковског, и прашког универзитета. Замољен Словенац Гангл да јужно словенски савез узме ту ствар на себе. Твјник тражи, да му се пошљу културни ирограми друштвених организациЈа, да се изради друштвени културни ирограм словенског учитељства. Рсшено је, да треба сабрати статиетику школских нрилика по свсм Словенству где су те школе у мањини. Ауетријском сабору нослаће савез молбу, да е;'Овенске школе које еу у маљини буду основане и издржаване од владе, у В чу и Трсту као што издржава влада и немачке школеу Идрији, Задру, Пули, Трсту, где се немачке школе издржавају само због неколико чиновника. Још је расправљано о акцији бечког ком и т е т а з а р е ф о р м у народне. школе. Савез препоручује учитељству ироучавање словенских. језика и указује на добре практичне уџбенике. Шуетер реФерише о свом нројекту за часопис међусловенски. Намера му је била да са Тр с т е њ а к о м и II рибалом покрене часопис за учитеље и ђаштв > на три језика: Чешко-словенско-хрватеки. Председник држи, да би се то тешко извело али би се могли у часописима што постоје доносити оригинални чланци о приликама школским у нојединим словенским крајевима. Председник Черни предлаже да ее за главну скупштину еавеза ис такне тема о нрограму савеза. Усвојено. Затим председник захваљује присутнима и затвара седницу. * Одбор овог Савеза намерно је сазвао своју седницу у исто доба са главном скупштином Савеза јужно-словенских учитеља. Клерикали у Крањској чине све могуће да би учитеље придобили за себе, у томе поелу служе се недостојним средетвима: нрогањају слободоумне учитеље на нечувен начин, с друге стране клеветају га нред народом, они који еу слаби те се уздају у прљаву протекцију, дали се д вући у табор реакције и добијају боља места. У том теш-