Школски гласник

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 277.

ницом руководи епарх. шк. надзорнпк, који је дошао из учитељског реда, до тог положаја. Наравна ствар, да је збор — својим ћутањем усвојио горњи предлог. После овога, дошао је на ред извештај о раду изасланика на учит. течају у Сомбору. — И овде је Ј. 3. М. добио први реч и почео је да критикује и теоријски и практичан рад, који је предузпман на томе течају, и то стварно и разложно. Но са свим је природно, да се ту морао дотаћи и оних личности, које су бнле одређене као предавачи на томе течају. И чим је почео да о овима говори, видело се са лица г. референта, да му то не годи и опоменуо је нашега браца Јову, да се окане тога посла — и да не увлачи у критиковање оне људе, који су изнели на томе течају на пазар оно, што су најбоље знали. И ми смо се погледом, један на другог морали запитати: јели то слобода говора? II није ми чудо, што ми млађе учитељске снаге оћутасмо, али се чудити морамо, да су ту они старијп учитељи, који су искуснији нраксом и теоријом — могли да оћуте на оваки поступак нашег г. референта. Не треба господо по улицама и за леђи шк. референта, износити његове поступке којима се служи у зборским седнпцама, него то њему треба рећи у отвореној седницн јер њему као бившем учнтељу, не може и не сме то бити противно, пошто је баш ои такав начин заступао, док је био учитељ. Но колико смо несамостални, колико смо заплашени и збуњенн кад седи у нашој средини шк. референт, видело се: кад је дошао на гласање предлог Арк. Павловнћа, да с-е против решења епарх. шк. одбора, — којим је наређено, да се имају позивати у зборске седнице и они учитељп, који су на допусту, а не њихови заменици — уложи уток на Шк. Савет. Ту се све згледало једно на друго, ко ће први да устане — да је, како ми се чини, и самог референта било срамота, што види око себе саме кукавице и људе несамосталне, да је по други пут морао позвати на гласање, јер овако једно важно питање, захтева више интересовања, више живости од стране учнтељства. Па зар није то срамота, да се тако држи овај збор који је за живота пок. чика Душана, важпо као најбољи срески учит. збор!

Ст. Бечејски учит. збор, није прнјатељ заједничких ручкова, те је и овом приликом изостављена та последња тачка дневног реда, а ми се разиђосмо, сваки на своју страну, оставивши госп. референта самог да размишља о раду те зборске седннце, као и о променама између њега и учитељства од како је прешао у впши клнр. Један члан ст. бечејског срез. уч. збора. Преглед књига. Одговор г. Ђоки Петрови^у. У „Застави" бр. 214. одговара г. Ђока Петровић, писац књиге: „А Ма^уагок 1ог1епе!е" на моју крнтику, што је изашла у овоме листу бр. 14. Пре с-вега ћу да побијем његове тврдње у „Застави", а после ћу дагаупозорим како му .је књига доиста препуна погрешака сваке врсте. Што се тпче онога „А" испред: „Ма°уагок 1ш-1епе(;е" ја и опет тврдим да морадоћи. Та, ено Вам 1)г. Швв-а, Ви се и онако радо позивате на њега кад Вама у прилог говори. Он има две мале књиге, једна за V. а једна за "VI. разред основних школа, па и оп каже: „А Ма§-уагок 1ог1епе*е". Мап§ч>1(1 кајоз, умнров. проф. историје на пештанском универзитету каже: А Ма^уагок 1ог1епе1е. Уаг«-а 0116 опет каже: „А Ма^уагок 1ог1епе1е". Ногуа! МИпИу и опет каже: „А Ма^уагок 1ог1епе1е". Што се тпче израза „тегекесћп", ја држим да не покрива онај појам, за који се узима. Јер: „уегекес1ш" се може на вашару, флашама, столицама, батинама, папучама; а кад стоји народ пред народом и војска пред војском, па где не само да њнх неколико излупају, него се гледа, да их што више убију, ту онда држим, да није: уегекеЈш згодан израз, па ма он деци врло лак и згодан био. Што се тиче слова: „ег", односно „с" веома ми је мило, што сам чуо, да се Вн доследно држите новог правописа, а само историјска презимена пншете старим иравописом. Кад је тако, изволите отворити своју књигу, па ћете наћи одмах на 1. стр. „сг" место „с" у речи: ОаНегЈа. Ако посумњате код ове речи, а Ви отворите „Тап1егу е§ и!авћаз", што је угарско министарство богочасти