Школски гласник

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 279.

на „т"? Па онда: КеНек, Во1&агок место кеНак, ћо1&агок. Је ли и ту мало и велико једнако код Вас? Па па 8. странн исто. На 1(5. страни пшпе: 1а1;агок и топ«'о1ок са малим иочетним словнма, што је добро и на 17. стр. стоји: 1а1агок.' На 20. страни стоји: оквгок. На 21. странн пак св.уда доследно стоји 3 пута Тбгокок са велико „Т" а треба мало. На нстој страни стоји Ма°-уагокпак, а треба са „т". У опште из ове псторије могло би се извести, да пмена: Мађара, Турака и свнх осталих народа (валда) — оснм Татара, Монгола и Талијана — пишу се великим почетннм словом. Таке су погрешке на страни 22., 23., 24., 25., 26., 27., 28. п т. д. Како се то зове? Да ли је то знање нли пезпање пли просто један „сћаоз"? А сада да видпмо још нешто из граматпке. На страни 1., 10., 11., 12., 15., 16., 17. п т. д. у целој књизи пшпе писац: а М, а те1у, а ћо1 (све односне заменпце) одел>епо, а треба спојепо. Ја се падам, да ће нам ово пнсац разјаснптп. На 10. странн стојп: „1ауо2гоп" место {ауоггек. — На страии 16. стоји: „Ве1а кагс1о1 \ т 1и". Ја држим, да онај ко зна мађарскн пеће тако рећп, а н код КЈ8,ч-а у обе књиге на кога се Ви познвате стојн : „кагс1о1 ћогсЈа1:о«". ,Да Вам наведем једпу Вашу оригпналну реченицу на страни 21., па да Вас замолим, да ми протумачите конструкцију: „А киШЈсН 1ејес1е1тек е§ а, рара аг! акагјак, ћо^у а Тогок(!ке1 1е кеП &убгш ев гаћјг1ак а кјга1у4 811)." На страни 26. стојн: с§е1е ра!акћа, а по правопнсу требало би: „Сбе1ера1,ак". Погледајте и код КЈ88-а! — То су у главном погрешке, што сам их навео као што видите саМо до 26. стране, дал>е држим да не треба да пдем, јер овде није место, да се све погрешке наређају. Но, да се писац по своме обичају не би изговарао на штампу, ја ћу да наведем неколико погрешака, за које држим да су штампарске, па их нисам узео, да се не каже да пабпрчнм по књнзи штампарске погрешке. Ево их: на страни 12. Корапу а треба Коррапу: на страни 15. коххе, на страни 16. Вог8с-те§уе, на страип 22. уавкарп, на страпп 23. а тП аг огвга^о-уШевћеп 18 те^ћаПоМак п остале. А сада долази још да сравнимо књигу г. Петровнћа на неколико места са књнгом Раеаеп-јевом п са обе Шез-ове.

Писац у „Заставп" се просто пспрспо, па се лупа по прснма и тражи код Срба момка, који бп као Србип умео" н могао на мађарском језику да наппше овако нешто. Као што видпте, здраво са велике впсине све посматра; но овн доњи редови држпм да ће нам осветлпти то п п с а њ е.

У Петровићевој књизи

А у књизи К јзз - ов ^ ј за

коју је он написао стоји на ^ • Р ;13 Р е Д па страни стоји , 0 т?г,<љ ,лг „Ехек 1:ећа1; Коррапу зострнни 12. „шек иорапу . . , 1 ," 1 ; то^ут уехег татшага то18ото§у1 уеиег јпДЛазага Ге1- (нтасИак 1з1уап МегкеЛе{атасћак, Де Муап Уезг- зег еПеп, с1е 1в1уап Уезхргет теПеИ 1е8уШе 0ке1. ргет теИеИ теддубхЈе х. г + ' „ 1-„ бке!. Мјког аг1:ап 1з1;уап а М1ког агШап 1^ап а ке- кегт< .^ е4 а, ог 82 %ге821епу8е§е1 аг ог82а§1)ап 1)ап т ј п( 1 еп { е ]р еИегјезхећегјевг^е&е, АзгМк егзе- (е11е, АвгМк егзеке! Коке! Вбтађа кикИе, ћо^у таћа ки1с11е. ћо§-у иПегкеЈсегје И . Џрара јоуаћајЈуаза!". На страни 20. у Петро- У КЈ88-ово.1 књизи за киКевој кн.изи етоји: „Л ^ • 1' аз Р е Д 2 . етрани петез8е 8 а1- а Ј ° вг ^ Ж коИа аг бвгзед! Игуепу!. Шгкос1е&'1, аЛбгазика! вгаЕвхепп! а петезек 1)1г1о- ћ&1уо21а 8 е1геп<1еНе, ћо§у каИ сза1ас1јик еп§ес!е!уе " петезекпек а 1егтез 1ил,.,]., Јепееает 1аг1оххапак аап1. пе1ки1 пет 1еће1е . д петеззеЈЈ 1)121о8Назага На рес% уа1ате1у1к е8а1ас1 а 1ко«а ах дазее! 1бгуепу1. кШа11, а 1)1 г(.ок а кјга1уга Ез/.епп!: а петезек 1)1гГотагасН. А тћћа^уокпак сзаЈасЦик ће1еееуе,, , , , /езе пе1ки1 пет асПгаПак те 8 еп 8 ес11е а 82а1»а,1 1ш1- н На ре(% уа]ате1у1к пе _ 1о/.кбс1ез1, ас161 ПгеНек 8 те8 ј сза ] а с1 ксћаИ, а МЛок ећепЛеНе, ћо§'у а петезек а Мга1уга згаНоН". а 1егтез к11епсес1е1 1аг1огпак И2е1п1'" На 13. стр. претшсаио је из К188-ове за VI. раз. На 15. стр. пз К188-ове за У. раз. На 17. стр. пма много Расзеп-јевог. Исто тако на 18. — Стр. 19. Кођег! Каго1у сав здраво с е подудара са Расзеп-јем. На стр. 20. без малог пзузетка све по К188-у од речи до речи п т. д, Даље долазе н ређају се пнсци час један час другп. Често пута једна те иста партија слаже се од речп до речи час са К188-ОМ за У. па за VI. на опет са Расзеп-јом само: „да се Власи ие сећају" наш писац мало хоће да завара траг, па мења место реченпцама као што смо већ видели. Како се зове тако писање(?) ја остављам сваком читаоцу да сам каже. Те тако бих ја био готов са својим одговором г. Петровићу. Да је г. Петровић при писању имао више „сицфлајша", књига би свакако боље испала, а да је писац онога хвалисавога чланка у Застави уиућеног на мене нмао мало више скромности, не бих