Школски гласник

Стр. 266.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

мвого да учини. Оеа може не само да очува омладину, него и да је навикне на разумнији жнвот и чување здравља. 0, кад би је само упутила у томе, да уме да цени колико вреди чист ваздух, сунце и чистота у свему! . . . На другом месту народ наш иривредно онада. Оп сиромаши све вшпе, а „од немања тврђег града нема", Оскудица му не да да живи нп у кући нп у народу и држави као човек. Она га спутава; она му везује руке и одржава га у беди и невољи. Опа га убија. Зато ко подиже народ свој материјално, он га подиже и физичкз и морално, па му даје средстава и за умно наиредовање. А у овоме може и сама школа много да учини. Мање Фразеологије а више рада, мање речи а више живота, па ће одмах бити другојаче. Школа не сме одвикавати од рада, него обрнуто: она мора навикавати на рад. И нагпе школе данас немају веће мане но што је она: ,,Чујем клепет млина, али брашна нема", Школа се ограничила само на умни рад и рад речима, а та је скроз погрешно; јер је и неприродно и штуро, празно. А никаква Физичка рзда и стварања у њој. Па чак пи цртању није дато оно место које оно заслужује. Па не само то, него птколе морају имати и своје баште, градине пли вртове, који ће поелужити не само као очигледно средство за учење и вежбалиште за децу него и као расадник за околину свега културнога и најбољега. А скромни почетци у ручнпм радовима у радионици зими, особито у нродужним школама, послужиће као основа за наше занате и унапређење њихово. Јер без боље привреде и унапређења занатске радиности наш се варод материјално не може подићи, а без тога ни умно, ни морално, ни физички Тешко и школи и народу, који одвикава свој подмладак од рада! Он ће се ликом опасати и најпосле пропасти. Рад одржава народе, и само радом народи напредују. На трећем месту народ морамо јачати морално: да се не мрзи, да се не свађа, да се слаже, да се удружује, да се удружен потпомаже узајамно у свему и да против стаје свему што руши његово биће. Одвраћати га од цепања у партије и учити

га да има само једну партију: сристсу. Јер је наша снага и наш спас у оној причи о сноиу: да се само сви скуиа можемо одупрети спољној сили, да нас не поломи. Зато слободно да исповедамо, да ко завађа народ еаш и дели га у партије, да се између себе коље и троши, тај није пријатељ ни наш, ни народни, па ни свој. Неслога и сепаратизам су најјаче одлике наше, и српске и словенске, и с тога добро морамо пазити на њих још од детињства. А школа и црква народиа морају иредњачити у овоме п делом и речима. На послетку мора се народу чувати његова вера, Ма колико да освајају козмополитске идеје, које приближују народе један другоме. опет сваки нфод мора чувати своје одлике, ако хоће у тој мешавини да се чува као народ. Зато му поред језика као најјаче одлике мора остати и вера његова као и обичаји његовп, барем они добри. Јер је вера најјачи чинилац у души свакога народа, особито непросвећенијега као што је п напх, пошто им она замењује и умну и моралну просвећеност. Али се не везивати само за спољне облике и обреде, него ваља јачати оиу праву веру у Бога у души детињој и народној, и развијати ону праву религиозност или побожаост, која крепи п која располаже душу за свако добро. И само ће тако школа бити од праве користи пароду свом. Београд. Ј. Миодрагови^.

Научна о доорална филозофоја. Вепе УУогтз. Превео е Француеког Живојмн Р &КОВИ&, учитељ — Потпорањ. (Наставак.) Обележили смо ону пепрекорачиву ограду која постоји између природе и човечапства, између разноврсних класа бића, која су насељена у свету. Међутим то још није ништа. У природи све бива мртвим прела зима и по решавању континуиввости. У свету има три врсте бића: минерала, створених са снагом, биљака створених са силом и животом, животиња створених са силом, животом и мишљу. Али сила се грапици са животом, а овај са мишљу. Између