Школски гласник

Вр. 17.

међу строго даровите, способне и слабоспособне деце. Способност општа илн за поједине предмете, појављује се код деце у разно доба а наставна осиова треба да је просечна за децу средње способности. И са етичке стране за осуду је, јер поједину децу безразложно нзкључује из круга бољих и даровитијих. Неподесан је и са социалног гледишта, јер чинн материјалну разлнку међу децом, а са поновнпм разредима пошто и ови пмају своје репетенте ни мало не помаже отклонити мизерију репетнрања. Са педагошке стране штје пак ннкако оправдано, да дете у поновном разреду уз редуцирано градиво, ако покаже успеха има права после по године да пређе у виши нормални разред, н. пр.: Из I. пон. разр. после по год. да пређе у II. норм. разред; из II. пон. у III. нормалн. разр. Јер ако је ово могуће онда се у поновним разредима чудеса дешавају а откуд онда да имају и ти разреди репетенте своје. д. Р. Учитељство. Учитељско удружење у Енглеској, сваке године одржп велику скуппттииу по разним местима у Енглеској. Иа те скупштине не долазе само учитељи, пего и сви прнјатељи школе и они који се занимају школским питањима. Осим расправљања школских и учитељских питања, приређују и разоноде п забаве. Ове године била је скупштина у Моркамбу, идуће године биће у Плимету. Удружење има сада 65.000 чланова (пре 40 година имало је једва 400). Удружење расправља о свима приликама школским и учитељским п подноси влади потпуно обрађене нацрте нових школских закона. У удружењу су и учитељице и на овогодишњој скупштинн судариле се са својпм колегама у питању коедукације. Учитељице се изјасниле против коедукације јер веле да она деморалише, напротив учитељи се изјаснили за коедукацију. Орган удружења је „8сћоо1та8(;ег". Учитељи у Шлеској заступају 35 годишњу службу. У томе се позивају на § 56. аустријског закона од 14. маја 1869. у којем је речено, да ће се мировина средити према прописпма о плати државног чиновништва. Указују на то, да је веома мало оних, који до-

Стр. 295.

живе потпуно годпне службе, јер данас учнтељство највпше умире између 35—40 година живота. Још веле, ако се и доживи, бива скоро као правило, да одласком из школе одлазн се п из живота. Француском учитељству је отежан приступ на свеучшгаште декретом од 12. маја 1909. год. РанНје је министарство допуштало, да учитељи основних школа, који с врло добрим успехом сврше учитељску школу и хоће даље да се образују на универзптету, могу без икакве сметње ићн на свеучилиште. Донашањем поменутог декрета установљено је, да свршени учитељски приправници ако хоће да пду на свеучилиште морају имати иснит средње школе. Види се да и у јаче демократским државама баш нису пријатељи учитељског образовања. Уређење учитељских плата у Пруској. Учитељске плате у Пруској повишене су законом од29. маја о. г. Заучптељеје почетна, најмања плата 1400 М. (Марка = 1-20 К); 2 трогодишња доплатка по 200 М.; 2 трогодишња доплатка по 250 М.; 5 трогодишњих доплатака по 200 М. После 27 година службе 3300 М. т. ј. 3860 К. За учнтељнце: Почетна и најмања плата 1200 М.; 2 трогодишња доплатка по 100 М.; 7 трогодишњих доплатака по 150 М. После 27 год. службе плата је 2250 М. = 2632 К. Станарина је у селу за учитеље 400—700 М., а за учитељице 290—500 М. Општине које имају више од 30.000 становника имају права да својим учитељима даду месни доплатак и то за учптеље 900 М. а за учнтељице 700 М. Тако н. пр. нмају учитељи у Шарлотенбургу у Берлину после 27 година службе: о новну мин. плату ((хгип(1§ећа11;) . 14< 0 М. 9 до:тлага.ка (АИег8ги1а»спЈ 19( 0 М. стапарине (М1еМеп1зсћас11§;ип§) 72'» М месни доплатак (0г1з2и1а^е) . . 900 М. Свега: 49-'0 М. = 5756К. Управитељн школа (ректори) имају осим означене плате још 300 М. у пме станарине а 1200 М. функцноног доплатка, према томе је њихова плата после 27 год. службе 6420 М или 7511 К. Нпје ни чудо што Немци тако пагло иапредују на свнма лииијама.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК