Школски гласник

ЈВр. 17.

Заказано је место идућег састанка и евентуални иредлози односно питања. Још је са овог збора послат телеграфски поздрав Њ. Светости патријарху г. Лукијану Богдановићу. Б.

Преглед шБига. 2е11;8сћгЈГ1: Гиг Ехрег1теп1е11е Рас1адо;.ј1к. Р в у с ћ о1 о § 18 с ћ е вп(1 р а (; ћ о 1 о § 18 с ћ е КлпДегјГогвсћипјЈ, тћ Вегиск81сћН§ип§ с1ег 8ог 1 а1 ра«Ја§;о§ 1 к ипЈЈЗсћиПгудгепе, ћегаиз^е&ећеп уоп Е. Меитапп, о. Рго^езвог с1ег РћПоворМе ипс1 Рас1ао'о§1к аи с1ег ТЈтуегвИат; Мипз^ег 1п \\ г иг1ет1)ег§'. Уег1ао- уоп ОИо Иетшсћ, Бе1р21§, 1905. и даље. Надам се да ће иаше учитељство интересовати ексиериментална педагогија, коју је проф. I)г. Ернст Мојман развио са својим сурадницима у свом гореисппсаном листу • „Часопнс за Експерименталну. Педагог пј у, психолошко и патолошко испитивањ^ деце, с особитим обзиром на социјалну педагогпју и школску хигијепу. 4 Овај часопис у првп мах излазио је под уреднпштвом и проф. Мојмана и I) г. В. Лај а, проф. учитељске школе у Карлсруу. Тај часогшс они су покренули 1905. године. но, већ после две године (1907. г.) проф. Мојман почео је сам да уређује, услед једног малера, који се десио Вг. Лају. Досад је изашло седам свезака тог часоииса (прве три свеске уређиваху оба уредника). Свака свеска састоји се из четири б]>оја, од 16 штампаних табака обичие осмине. Цена свакој свесцп изпоси у претплатп 5 марака, иначе скупље. Данас тај лпст представља најозбиљнпјн рад на експерименталној педагогпји, п не ће бнти згорег, ако га будемо овде мало детаљније приказали, јер се у нас п онако слабо прате туђп мотиви. Свеска I. Број 1 —2. Е. Меитапп. 2иг Е1 п {и 1) г и п ПросЈ). Мојман црта, како се из психолошких, хигијенских и педагошких радова поиајлак развијали први почеци експерименталног испитивања, који се тичу педагошких проблема. По реду се износе теме духовне хигијене (мејрења умарања), типова представљања, техника и економија учења, психогенезе, развој говора,

Стр. 297.

развој психичког темпа, исказивања. Но, нова истраживања долазе директно од педагога, као што су то настојања Лајева; и ствар је будућпости, да експериментална педагогија не буде само једап пододел психологије, иего самостална дпсциплина са својим сопственим ироблемима п методима. За овим аутор с критичким погледом пзвађа, од какве користи може експериментална педагогија бити по опћу педагогију, Он нзноси методичке разлике, што постоје између психолошког п педагошког експеримента. Први настоји да се што више упрости, а други да се што вшпе приближи животу; првп је аналитички, а други синтетички; онај генералнше (уопћава) а овај индивидуализира и т. д. Прп свршетку аутор говори о односу експеримента према соцпјалпедагошким пптањима (као пптање о коедукацнјп, утецају средиие на ђаке), и о заједничком раду, којп ће се огледати у овом часоппсу. Овај Мојманов састав преведен је на српски п то од два наша позната школска човека: г. 1)г. С т е в е 0 к а н о в и ћ а, представника Рајнове педагогије у Срба и г. Светозара Брашована, учитеља у Вршцу. Први је свој иревод публиковао у београдском „Учитељу", а други у сремско-карловачком „Школском Листу", на што упућујем оне читаоце, који се више интересују о томе раду Мојмановом. \У А. 1 ј а у, 2 п г Е 1 п П1 ћ г п п §•. Док се уводна реч проф. Мојмана односила више на нрошлост експерименталне педагогије, то се Лајева уводна реч одпоси више на будућност њезину. Онај, који је познат с његовом „Експерименталном Дидактиком", увериће се да Лај овде не износи ништа ново. Он показује, како школска пракса, место да полази од сигурних сазнања, све до сада беше обузета читавим хаосом догматички заступаних мнења, како се мислило, да је у школској пракси довољан здрав човечији разум, педагошка мајсторија и рутина, где се у нстину налазе најтежи и најзамршенији проблемп. Он енергично захтева, да се на универзитетима осннвају педагошке столице (катедре) спојене са семииарскпм вежбаоницама и педагошко-психолошким или педагоппсим лабораториумима, п затим поближе означава, како он замишља остварење експериментално педагошког заједннчког рада.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК