Школски гласник

Бр. 17.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр 299

Лази Костићу говори С. Глумац џрипр. IV. год. 3.) И. Бајић: „Песма српских соколова", пева друж. збор. 4.) „Јади срца", црта из Босне од В. Јовичића припр. III. год. 5.) ,Д : „Даиица" свира тамб. збор. Двојаке мере у истријском школству. У Истрији је 55у 2 процеита Хрвата и Словеиаца и имају сад 93 основне школе са 146 учитеља. Талијана има у Истрији 39у а процента, а имају 74 школе са 258 учитеља и учитељица. По последњем пзвештају земаљске управе о школама било је у Истрији 12.921 дете ослобођено од школе, јер за њпх није било на четири кнлометра ближе ни једне школе. Од те деце било је 10.928 хрватске и словеначке, а само 2000 талијанске и др. народностп. У Истрији има нталијанскпх школа, које походе само 10 деце; за хрватску и словеначку децу земаљска талијанска управа нема новаца за издржавање учитеља, па. ни тамо где словеначка општина сама из својих средстава подигне школску зграду. Шведски школски систем заведен је већ у Финској, Данској и Норвешкој, а сад ће се завести и у Енглеској. Састоји се у томе да је пре подне време посвећено настави, а после подне ручном раду. По школама су основане радионице за најобичнији рад занатски и домаћи. Ствари што се ту израђују продају се по коштању. Но та.ј систем спроведен је по варошким школама. По селима је тешко спровести и ту реформу. Женске се уче осим ручног рада кувању и домазлуку. Другим домаћим пословима уче се и мушка и женска деца. Дистервег вели у „Педагошким Афоризмима" : „Човек хоће не само физички него и душевно да се одржи. У душевно самоодржање спада промена у раду, разонода и забава. Кад се, дакле, сва човекова снага истроши у часовима рада, то он неће после тога ништа моћн радити, а најмање на свом даљем образовању, што, разуме се, не спада баш у најлакше послове. С тога се учитељима, а тиме посредно и школству, чини велика неправда, кад се сувише оптерете часовима." Васпитање у Кини. Кинески министар јавне наставе даће публиковати наредбу са десет чланака о васпитању. Ево некојих од тих главних одредаба. Свака главна државица треба да има бар сто школа основннх и минимум од 5000 уче-

ника. Свака префектура и сви дистрикти треба да имају четрдесет школа и најмање две хиљаде ученика. — Свако дете од седам година обавезно је школу похађати. Родитељи деце од седам па на више година строго се казне ако им деца не похађају школу. Сваки чиновник, којп буде наговорио племство или више грађанство на отварање школа, биће на посе награђен. Префекти и управе бпће кажњени ако у њиховим гувернијама не буде установљен одређен број школа. Из „К. Р." Ж. Р. Исправак. У чланку прошлога броја: „Одговор г. Ђоки Петровићу" поткрале се ове погрешке: „А Ма^уагок {<Мепе<:е", а треба „А Маоуагок Тог1епе<е", што се овим исправља.

Н0ВЕ КЊИГЕг. Педагошка Књижница. Уређује др. Милан ШевиЛ. Св. У. др. Војислав БакиИ: Педагошко Иекуство (Школеке дужноети — Предавања — Испитивање и оцењивнње) Београд. 09, 70 пара. Изд. Ђуковића и Ражовића. Чланцн из Ледагошког Искуства штампани су од 1887—1891. год. у појединим извештајима београдске учител»ске школе, док је др. В. Бакић био управител >вхМ те школе. Уредник „Пед. Књиж " др. М НГевић вели: „Слободно се може рећи, да се у овом „Пед, Иску^тву" садржи укратко читава иедагогија, јер нема ни једнога важнијег питања, нарочито из практичне педагогије, које у ње.му не би било додирнуто." Браћи учител>има препоручујемо ову добру и јеФтину књижицу, јер је у њг»ј свака реченица темељна и језгровита, лако и занимл>иво написана, као израз богата искуства и одличне спреме нашег педагошког првака. — Изишао је '. број „'ИКОЛСКОГ Диста". Главни уредник је Божидар Бор^ошки. Његова радња у овоме броју: „Речи слична значења у срп. језику из психологије и педагогије" , погребна је веома нашим школским л>удима и биће од трајне вредности, ако писац не буде жалио труда, те постепено из овога развије ма и мањи речник потребан при проучавању психолошких и филозофских расправа. — У чланку „Културно удрузкење нашег учитељства" 4 заступа Ј. Искруљев учител. вежбаонице у Сомбору, добру мисао која је већ ранијих година истицана у учитељству, али до сад без успеха, но не учитељском кривицом. „Школ. Лист" излази двапут месечно и стаје 8 К годишње; за учител»е и учит. приправнике 6 К годишње. Српске Забаве I. и II. део од проФ. Јована Живојновића. Цена 2-|- 5 К. Препоручујемо браћи учитељима да набаве ове књиге за школску књижницу. Оне ће им бити уједно добар извор из којег ће моћи у згодним приликама изнети народу по који приказ, те му тако дати лепе поуке и праве српске забаве.