Школски гласник

1»!). 18.

ШКОДСКН ГЛАСНИК

Стр; 311.

Кикиндски срески учитељски збор пак у седници својој 1902. год. узеоје себи храброст и истакнувши сву јаловост градње спецпјалне наст. основе на седмице и дане, одбпо је тај пос.ао и решио, да сачини спец. наставну основу на месеце н то тако, да се септембар и јуни, обзиром на доста неуредно похађање школе по свима местима употребе на понављање а цело наставно градиво да се подели на осам месеци. Тај предлог, који је и тада поднео и исцрпно поткрепио Љубомир Лотић, кикиндски учитељ, прихватио је и тадањи епарх. тттк.ол. референт Таорђе Поповић, који је у тој седници председавао, а овај рад узео је с одобрењем к знању и темишварски епарх. тгтк ол. одбор. Тим начином учитељство вел.-кикиндског школског среза, поДеливши се тада из зборске седнице у секције п сачинивши у секцијама спец. наст. основу на месеце, удовољило је наредбама о спец. наст. основи бар деломице, а будућп да је власт тај рад с одобрењем к знању узела, то се има сматрати, да је једну прописану дужност извршило. Кад сам изложио како је у прошлости поступао срески учит. збор вел.-кпкиндског школског среза са градњом специјалне наст. основе, није ли сасвим природна ствар, даје тако требало да поступи тај исти срески збор, који је у не баш тако великој давнини без протупредлога једногласно тако поступао сада, кад је издата нова наставна основа? Па нпје лп сасвим природна ствар, што је и некадашњп предлагач ЈБ. Лотић поднео и сада за нову наст. основу предлог, по којем се пређе подмирила једна потреба на задовољство и чланова збора и власти? Осим градње специј. наст. основе требало је упоредо основно проучити целу наст. основу и протумачити нејасна места у њој; требало је такође одредитн која штпва из по неких школских књига да се предузимају ; у свези са тпм искрсли би и многи корисни предлози за власти у ком правцу да се по неке школске књиге напишу п т. д. У целом овом послу ишло би се по оном упутству пз Св. Ппсма: „јачи нека слабијег носи", те бн пскуснији и старији били у помоћи млађима и неискуснијима. Да се радило по предлогу Лотићеву, кад језбор био готов, сви чланови би били начисто како у погледу тумачења наст. основе, тако

и у ногледу књига и сви би имали израђену специјалну наставну основу, подељену на месеце. Колико би спокојнија и јача била вера сваког зборскога члана, кад би знао и могао рећи: тако и толико сви учитељи у кикиндском школском срезу раде п тако и тако је збор протумачио наставну основу и одабрао штива за обраду. А овако, ако млад.учитељ и што добро ради, сам себи не верује! Но рад зборски није ишао ни могао ићи глатко, јер се у њ' утакла пожуда велике а.мбиције једне. Епарх. шк. референат Христифор Свирчевић као председник збора узео је на себе улогу, да тобож помогне збору. Прохтело му се да држи „говор" о наставној основи н дајетумачи. Овом захтеву противна су већ сама дидактичка начела: Тзепе $№»ћепе «1оее1;" (ко добро разликује, добро учи) јер у оваким телима у кратком времену треба говорити само о оном, што није јасно и друго начело: „свагда дели и одбацуј сувишно од потребнога". Наставну основу су свн учитељи толико и толико пута читали, а, хвала Богу, нису зар неписмењаци, те да им треба тумачити што и сами разумеју; дакле, могло се само о том говорити шта је у наст. основи нејасно и како да се шта разуме а не и о ономе, што и ђаци основне школе разумеју. Природна је ствар, да је све оне који знају логично да мисле о таком „говору", права панпка обузела, кад су били извештени о референтовој жељи, да хоће такав и такав „говор" да држи. Та ако је неко члан којега тела, зато ваљда нпје обавезан да слуша празне говоре нека два часа. Бар ћутке не! Слободно је свакоме, да све учини, да се спасе од таке непријатности, тим пре, што је већ стигао глас са среског учнт. збора у Вел. Бечкереку, где је референт већ држао такав „говор", да се за тај „говор" заиста могло рећи: „Господе, буди мплостив нама грешнима". И одборници у усменом саобраћају били су тога уверења, да „говор" о небројено пута читаноме нема смисла, но ипак су у одборској седнпци усвојили, да пре свега и свачега буде прва тачка тај „говор", зар да се не бимогла пребацити нека рђава намера. И ма да је зборски рад штетовао, после се показало да је из извесних узрока тако добро учињено. Ујаловост овога „говора" били бп тврдо веровалп само који знају логично да мисле, а после