Школски гласник

Вр. 18.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНМК

Стр. 313.

вора предавала меленачка учитељица Жуианскова јасније и ирегледније. Иза прве тачке беше на реду извештај Милана Моцића, вел.-кикиндскога учитеља са течаја у Сомбору. Предавач је био од епарх. школ. одбора званпчно нзаслат на тај течај, те је сад но дужности требало да извести шта је тамо чуо и видео. Извештај овај био је верна слика не баш врло згодно удешенога оригинала, т. ј. тога течаја. Свакако је комично звучало, кад је предавач пред овим највећим среским учитељским збором, где има толико старнјих и нскусиијих, па и опробаннх раднпх снага, сваки час спомињао : Јован Искруљев овако предаје, Искруљев овако то предузима и т. д.; те тако скоро читав час: Искруљев па Искруљев. Међутим, Искруљев .је учитељ тек од дветри године дана, и оно искуство што га у предавању мађарског језика он има, има бар три четвртине зборских чланова. У тој комичној ситуацији и нехотице се сећамо два школска „ветерана" наша, који су с Искруљевнм одржали течај у Сомбору; да, сећамо се њих, како су „благују част" изабралн, те најмлађему п нејнеискуснијему дали најтежу задаћу, да прикаже метод' у предавању мађар. језика. Зашто то није примио бар Мита Клицин на себе него је узео на се тумачење (опет то тумачење, јефтина ловорика!) паст. основе? Илн, зашто то нпје узео Павле Терзпн, „професор дидактике и методике" у учит. школи? Чланови овога збора заиста су игралиулогу као они уЗмајевој песмп „Сватовп": „пију па се смеше", слушајупа се смеше. После друге тачке известпле су три учитељице: Даница Јакшићева, Анђелиј а Терзина и С. Жупанска о течајевима у мађ. учит. школама, на којима су биле у лето 1909. год. Прве две су учиниле то у краће, — боље да је било времена, те да су место „говора" о паст. основн то опширније могле учинити —, а Жупанскова је у доста прегледном предавању приказала неколико радова од хартије и глине. Тада дође ред на 3. тачку дневнога реда, на име, да се збор у смислу Лотићева предлога иодели у секције и да проучи наст. основу, да одабере штива која ће се обрађнвати и да изради поделу наст. основе на месеце. Ст. Жупански предлаже, да се ова тачка скине с дневнога реда.

Лотпћ је томе противан, јер су баш то најважнији послови у ово време, које послове ако учитељство не уради, биће с њиме кад се буде са збора разилазило по оној реченици, која је данас у практичном раду пала и гласи: „торба .је празна". С в н р ч е в н ћ образлаже Жупансков предлог и поткрепљује га. „На гласање, на гласање!" С в и р ч е в и ћ : наређујем гласање. Нека устану они, који су зато, да се та трећа тачка не скине с дневнога реда. Устаје огромна већина. Свирчевић не проглашује никаквога закључка а не пште контра-пробе, него прекида гласање и почне опет тумачити за чим иде Жупансков предлог. Овај поступак, да прекида акт гласања и да поново сам упочиње дебату, изазвао је оиравдано огорчење. „Нема више говора, него нека се констатује резултат гласања" — енергично упућиваху Свирчевића. Немајући више куда, Свирчевић нареди поново гласање. „Нека уетану, који су зато, да се трећа тачка (Лотићев предлог) не скине с дневнога реда." II одмах силази с подиума међу зборске чланове, да иреброји гласове, надајући се, да ће зар још у последњем моменту „сила личнога ауторптета" помоћи, да се предлог скине с дневнога реда. Но изневери га нада. Кад је већ избројао, дасу тако рећи сви устали, осим можда највише 8—10 њих, морао је прогласпти закључак, да се 3. тачка неће скинути с дневнога реда. Но будући да је после овог обављеног гласања већ било 1V', часа после подне, то је седница одгођена до после ручка. Ручак је био заједннчки и то у Народној Гостионици. Осим других званичних здравица, као преосв. госп. Летићу епископу, којем је и поздрав брзојавно послат, Свирчевић је „као ваш надзорник" изрекао једну здравицу и учитељству, но којој учитељство треба с њиме да држи а он с учитељством (о потоњем има већ внше добрих примера). Но ни здравице ни ипт то није могло да подигне расположење изнад нуле. Кад је Свирчевићу наздрављено, словом два гласа изрекоше тихо „живео!" (Свршиће ее).