Школски гласник

Стр. 31-4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 18.

Преглед књига. ХеИзсћгИЧ Гиг Ехрегјтеп1е11е РасЈадодјк, Р 8у с ћ о! о § Г 8 с ћ е и п с! р а 1; ћ о 1 о 18 с ћ е Клп <1 егГогвсћип тИ Вегиск81сћН§ип§; (1 е г 8 о х 1 а 1 р а с1 а §• о 1 к и п (1 8 е ћ и 1 ћ у § 1 е п е, ћегаи8<*е&ећеп уоп Е. Меитапп, о. Рго&авог (1ег РћПозорћЈе игк! Ра<1а°;о§1к ап с1ег Ишуегвћа! Мип8{ег И1 \\ г иг1еш1)ег»'. Уег1а§ л оп (Шо Хеппнсћ, Ее1р21», 1905. н даље. (Свршетак.) Сви који прате Мојманов рад морају признати да његови експерпменти све то впше засецају како у теоретичка тако и практичка питања, од којих је најважније проблем нспитивања интелигенције. Прошле године он је о тој стварп публиковао иједио засебно дело нод насловом: „1п1;еШ&еп2 ип(1 ЛУИ1е" (Уег1а»- уоп Еп§е1тапп, Бе1р21^ 1908.). Овај чланак опет у првих 27 страница износи иреглед скоро свих досада употребљених експерименталних метода за успостављање степена интелигенције у детета, иреглед, који показује, како су непоњатно нејасна и збркана била схваћања појма интелигенције, и како су се без икакве критике употребљавале већине експеримеиталних метода. Наш аугор оцртава различито предлагања „ТебЈв" т.ј. редоваиспитивања, помоћу којих треба описати духовну пндивидуалност (особеност) дететову. Та испитпвања, која су се нарочито неговала у Амернцп, кретала су се или око истраживања посве елементарних чулних радња (као оштрине слуха, оштрине вида, чула притиска, темпаратура осетљивости) или око виших функција, као што су: памћење, уобразнља, сугестибилност, пажња, естетски осећај и т. д. Прво називају Американци „немачком методом", а друго „фраицуском методом" (по Бинеу). Проф. Мојман вели да ове „Тез1шеЉос1еп" имају „оте 8е1и- §го88е Ве(1еи1ип§". Према мом мпшљењу ово је иретерано обожавање „1е81"-а. II по садржају и са методолошког гледишта те меоде испитивања врло су неадекватне. Примера ради једнн налазе даје пажња спмптом (знак) за стенеп интелигенције; други опет пегирају сваки однос између тих двају момената. Осим тога трећн тврде, да постојн копстантнп однос између успеха памћења и интелигенције, а четврти опет, то никако не ће да верују. И онда једни тврде да постоји позитивна веза између пнтелигенције и пријем-

чивости за извесне илузнје а другп то посве негирају. После тих „Тс81"-а проф. Мојмап нарочито говорн о краниолошкпм мерењима, којима се нарочнто бавпо фраицуски исихолог Вг. А. Бине. Други и то већи део овог чланка бавп се нзлагањем и с п и т и в а њ а с п т а 8 8 е, кој е ј е Бг. Мојман извео над ђацима циришке примарне п секундарне школе. Прва група испитивања односила се на непосредно памћење деце, али тако, да су се при том огледали извесни фактори интелигенције. Наиме ђацима су казивани редовп речи, које су они непосредно морали да наппшу (т. ј. колико је ко запамтио). Некојн од тих редова садржавали су оваке речн: кућа, врата, кључ, стол . . .: другн опет оваке: човечанство, закон, ред, утецај . . . Резултатн су се употребпли с различитих гледишта: у погледу на квантитет (количину) утубљених речи, верност репродуковања, јављање нејасноће н грешака, перзеверацију, новратне препреке, додавање посве страних речи, свађање двеју речи иа једну трећу која нема смисла (н. пр. „Вогзасће" место „Возћећ" и „Цгзасће" и т. д.). Из тпх момената добпвени су мање или више јаснији симптоми ннтелигенције. Проф. Бг. Мојман узпма као знак интелигенције добар успех апстрактног иамћења и његово саразмерно надмашивање кад се сравпи са конкретним памћењем. Многа деца, која су врло разлпчита по својој интелигенцији, при репродукцији конкретних речи показиваху, додуше, малу разлнку, но, фундаментално су се разликовала у погледу па апстрактно памћење. Пошто добро тубљење речи зависи у главноме од њихова схваћања, проф. Мојман мисли даје схваћање анстракгних значења речи бнтан знак пнтелигенцнје. Осим тога лоша пнтелигенција огледа се у симптомима перзеверације, бесмислених додавања и свађања, јер то одај§ слаб степен критике п контроле самога себе. Компарација различитпх симптома уједне те исте деце показала је добро подударање; тако се лепо поклапа пснхолошкн основана карактеристика степена пнтелигенцпје са просуђпвањем учптеља. Другу методу назива 1)г. Мојман „КергосЈикИопбуегзисће" (боље бн бпло да се тп репродукцијони експерименти крсте са одавна.популарнсаннм изразом „асоцијацијона метода"). Овде су се деци казивале речи и она су мо-