Школски гласник

Вр. 18

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 315.

рала на њих да одговарају са првом речи, што им ири том на ум падне. Сваки надражајнп низ састојао се из извесне врсте речи : из конкретних (стварних) именица или глагола или прндева илп из апстрактнпх (појмовних) нменица. II овде су употребљавана различита становпшта просуђивања ваљаности. Често изостављање асоцијацнја само по себп ннје спгуран знак лошије интелигеицпје, но, садржај н облик асоцијације од огромне је кажностн по степен интелигентностп. (0 томе даје доказа и опсежан рад Мојмановог асистента у Цирнху: Вг. рћИ. е(; ше(1. А г I; ћ и г геасћпег: Б1е Керго(1ик (;10п ип(1 АбвогЈаНоп уоп Уог8(е11ип«-еп, I. ТћеИ, 0е1р21"', 1907., Уег1а§ Vоп Ј. А ВагШ). Неннтелпгентна деца иоказују често пута бесмислене асоцпјацпје илн такове, за које је потребно врло мала мера духовног рада: механичкн нзговаране посве баналне везе ; интелигентни ђаци одлпкују се оригиналпошћу и логичком важношћу везе. Наравно треба у рачун узети, да на асоцијацију могу јако деловатн и неко.је особнне, ко.је пнсу у директној идентичности са интелигенцијом, као што је говорна способност, готовост у одговарању и милје. Као знак иеинтелнгентности и овде се јавља чврсто држање на бивше реакцијоне речи илп реакцијоне облике („перзеверација"). Напослетку Мојман износијош некојерезултате о духовном развићу деце. Ако упоредимо асоцпјације разлпчнтнх доба живота са једнаким падражајним речима, то се јасно показује „ток развпћа детињег представљања од мпшљења у чулно конкретне представе ствари ка мишљењу у апстрактно вербалног значења." На даље на стр. 101. проф, Мо.јман велп: „БЈе 8утр1оше с!ег ге1а11уеп 1п1еШ°'ег)2 111 (1ег Еп1тск1ип§- с1ез К1п(1ез 81пс1 гио1е1сћ 8ушр1:от (1ег гекНуеп 1п4еШ^еп2 (1ег 1п(Цу1(1иеп \ г оп о-1еЈсћег АНегзнЈиГе"', т. ј. симптомн релатнвне ннтелпгенције у развнћу детета у нсти су мах симптом релатнвне интелигенције пндпвидуа једних те истих година. После ових чланака долазе „МШеПип^еп иш! ВЈ8ки881оиеп". Овде прво долазп Вг. Лај са својпм „2 и т А гћ е И8р1 ап, р8усћо1о§'18сћрас1а^. ипс1 (ћ(1ак{. Уог8сћ1а§;е". Он вели да рад експернменталне педагогнје треба да се креће око испитивања 1.) образовања воље ; 2.) Хербарт Цилеровог психологпзма; 3.) чулних типова у ђака; 4.) психичког темпа; б.) уни-

формне школе с оозиром на тииове представљања, принципе периодичности и развића и т. д.; 6.) наставних планова; 7.) „неподељене наставе"; 8.) одвајања ђака према њиховој „способностп у усиевању"; 9.) заједничког васпитања дечака н девојчпца (коедукација); 10.) социјално-педагошких проблема; 11.) интернатског васпитања; 12.) „уметничког васпитања" ; 13.) васпитања абнормалне деце; 14.) т. зв. Хербарт-Цилерових формалних степена; 15.) развојне катехезе; 16.) културно-исторнјских степена Хербарт-Цилерове школе; 17.) концентрацнје у настави ; 18.) природонаучне наставе; 19.) историјске наставе; 20.) религијске паставе; 21.) наставе у ручном раду; 22.) наставе цртања; 23.) математске наставе;, 24.) језпкословне наставе; 25.) наставе певање н музнке и 26.) гнмнастичке наставе. Вг. Лај упућује на своје покушаје у овоме духу, које је ои изнео у својим радовима: ЕкзрептегИеПе 01(1ак1Јк (издата у III. издању), ХЈпзег 8сћи1ип1егпсћ1;, МеШо(Ик (1ез па1игкшк1Нсћеп 1Јп1егг1сћ (;8 шн1 КгШк <1ег КеЉгтћез^гећип§-еп; Кесћ18сћгелћепип1еггЈсћ1 и т. д. Осим тога он напомиње дела проф. Мојмапа, Шојтена, Нечајева, Шмита, Мајера, Наторта, Бергемана. Салвирка и многих других присталица нових тежња у педагошко-дидактичкој науци. Ко се интересује за Лајев рад најбоље ће бити да набави његово оисежно дело „Експериментална дидактика", а и његово најновије делце : „Ехр егјт еп Ме11е Ра (1 а о1 к", које је лањске годпне изашло у Лајпцигу (Теићпег цена само 1 марка). После овог Лајевог програма долази: „ХЈћег (1еп I. Уегћаш18(а°; с1ег УогеЈпе ака(1ешш',ћ §-ећИ(1е1ег Иећгег 1)еи18сћ1агк18. КгШзсће Ветегкип&еп уот 8(аш1рш1к(;е Јег ехрептеп1е11еп Расћа^о^к" п _Оаз ТЈштстШббЦкЈшт (1ег Уо1к88сћи11ећгег. КгШзсће Ветегкип^еп гиг (1еи18сћеп 0(11 гсг уег8атт1ш1§- 1904.", — оба чланка од Ог. ДУ. Оау-гс Ова се свеска завршава приказом ових дела: К. 8еу1ег1, 01е ра<1а|*о°;1беће 1(1 ее 111 јћгег а11<5егаетеп ВеДеи^ип^, Ее1р21<>', 1904. (од Ог. Мојмана); Т ћ е о <1 о г Н е 11 е г, ОгшЛНбк с!ег НеПрас1а°;о§'1к, Ее1рг1§;, 1904. (од Ог. Н. Ше1бсћег-а) н К а г 1 К п о г 1; г, 01е ашспкапјзсће Уо1кб8сћи1е Тић1п§-еп, 1904. (од Ог. Е. Ећег1-а) Овоме је додат и некролог школском саветнику проф. Ог. Ф. М. Венту. пг. Паја Р. Радосављевић.