Школски гласник

Стр. 302.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Кп. 18.

учшт. збора, који би у томе иредмегу ооележио своје становиште, а то тим ире, шго се ио речима самога предавача г. К. Миловановића „ме може радити о учитељству, а без учитељства /" Што се пак тиче онога дела расправе г. К. Миловановића, коју је спремио за зборску седницу, и у којој одлучно захтева, да се учитељство ослободи од дужности чтеца и иојца , из разлога: што та дужност иије на закону основана, већ стародревним обичајем учитељству у дужност натоварена. Одлучено је: Предлог предавача г. К. Миловановића једнодушно усвојити и поднетп збору с препоруком на усвојење. Под истим на изјављену жељу —- доделити ту расправу на реФераду збору — г. Танасији Костићу, учит. новосадском и члану овога одбора." 0 закључку овога одбора изводом из записника известити како сомборски, тако исто и ст.-бечејски срески учитељски збор — да и ова на својим среским састанцима донесу одлуку, да се учитељи на вероиса. школама ослободе појачке дужности ; а донесене одлуке у облпку представке путем Е. Ш. 0. бачког Всл. Шк. Савету доставити. Из одборске седнице управног одбора новосадског срееког учит. збора, држане у Ст. Футогу 13 /26. марта 1903. ЈУ1л. луроиебиИ с. р. (м. п.) Носша ШијачЦи с. р. перовођа. зам. председник. Из овога се види јасно као сунце, да је о овоме питању расправљано и 1903. год. на пролетњим састанцима среских учитељсках зборова. И ма да је новосадски срески учитељски збор, на састанку своме у Д. С. Ивану 1902. год , на предлог садањег г. реФерента, вотирао признање и захвалност Мајском Сабору, што је овај у опште показао наклоност према школи и учитељству, ипак ни тај Сабор, а ни Школски Савет, који је поникао из тог Сабора, није донео какве одлуке на поднесене нредставке среских учит. зборова, да се ови ослободе од појачке дужности, сигурно из разлога, што онда није било згодно време, да се то питање реши, као што и сад меродавни Фактори рекоше на уста Ђ. Пе-

тровића ; учитеља новосадског, п да није томе време /" да се сад о томе питању говори. Дакле, пре 25 — 30 година нису биле згодне прилике, да се та дужност укине, није било време ни 1903. год., па ми би волели знати, кад ће бити томе време ? Дајте нам извесна термина, кад мислите то питање решити! Она бојазан. да ће наше школе изгубита свој вероисноведни карактер, ако учитељ не буде вршио дужности чтеца и појца, са свим је неоснована. Јер појање и вршење дужности уз свештеника, којадужност понижава учитељски сталеж, неће сиасти вероигповедни карактер наших школа, већ онај минимум пропиеаног наст. градива из мађ. језика у „Н. 0.", који треба да се сврши у нашим школама. Дчље говорити о овоме питању, било би са свим излишно. Хтели смо да овим редовима констатујемо ту чањеницу, да питање о појачкој дужносги није ново, није оно изненада покренуто, већ даје о њему расправљано и иређашњих година, али без усиеха, и ако су и опда биле таке исте прилике, као што су и данас, или рецимо да су биле повољније, па зашто се онда није уважио тај учитењски захтев? Овим редовима хтели смо да покажемо читаоцима нашег „Шк. Гласника" како је г. К. Миловановић, садањи реФерент, заступао интересе учитељства кад је и сам седео у тим редовима па вршио појачке дужности, те би се могло очекивати да он и сад у том питању стоји на учитељском стаповишту. У јавности смо чатали, да је Всл. Школски Савет издао молбу среских учит. зборова, да се ови ослободе појачке дужности, на предлог и мнење стручпој школској анкети. Школска анкета дакле, треба да буде у овом питању онај, што има дугачке чизме, те први треба да загази у воду. У интересу је саме основне наставе, да се то питање баш сад реши, а уз остале темељне и оправдане разлоге, тује и најновији и најпретежнији разлог, нреоптерећеност у новој „Наст. Основи". Ако и сад не буде иодесно време, онда ће ваљда доћи то време онда кад већ буде — касно! У нас обично тако бива! Л.