Школски гласник

Стр. 303.

Наставна Основа. У пређашњим чланцама о Наставној Основи изнели смо у главном назоре, које сматрају иризнати школски кругови на западу као сувремене и на науци основане. Пракса је код тих школских кругова. да одмах уз Наставау Основу пруже учитељу и потребан обавештај, често у онширним коментарима и упутствима. Том праксом послужила се и н*ша државна власт и видимо да је уз Наст. Основу за осповне школе (год. 1905.) одмах издала и опширно упутство. Исто тако поступила је државна власт и код Наст. Основе за мађарски језик, а за немађарске школе, (изд. од 1908.) коју је издала у смислу најновијег школског закона од 1907. године. То су све правилне појаве, нарочито у таком случају где се Иаставном Огповом иде за таким преображајем, да се у наставу унесе нов дух, који дотле није сматран као циљ наставе. Нј у целом овом раду око реФорме основне наставе у држави, ми не видимо нигде есенцијално тачно приказан циљ који треба да служи као ка«ен темељац настави и васпитању. Тек иознавајући западне тежње за реФормом наставе, може читалац назрети какав се циљ замишља у оној педагошкој Фигури : „А ^уакогШЈ ез оЈеаШ е1е1: ћагтошаја а2 е§-е82 пер18кокп окШ&з ев пе\*е1е8 1ео'Шђ1) етпепуе". Но западни школски људп анализирајући индивидуални и социјални васпитни циљ дођо ше до резултата, да тек уједињене тенденције оба ц'1ља могу бити Насгавној Основи идеал образовања. То Формулисаше овим речима: „Охезев ВЈ1(1иа«'821е1 ИпЛеп \у1г гп с1ег ћагто1П8сћеп Еп1;Ш1:1т§- а11ег Ап1а ^еп ип(1 КгШе (1е8 2о^Кп^8 гиг ЕгћаШт^ иш1 ЕогДегипо- с!ег регаопНсћеи ЕЈ ^епаг!; ш:(1 Дег л'о1к18сћеп КиИиг." (Е. Еи§'е1). Наши сриски реФорматора рекоше то овим речима : „Општи циљ целокупне наставе пак треба да буде складно васпвтање и образовање у свима правцима." Оао је просто речено, али је појам те популарне стилизације широк што наши кажу „одавде до Дунава". И кад се са таког шпроког појма циљ схвати, дакако да он обухвата у себе све, па и „важност религиозно-моралног васпита-

ња", иа и „важност знања и спреме за практичан живот", но у ствари то нису циљеви, него средства за васпитање, а та средства су и до сад била трајан помоћни чинилац у васпитању, те иако се њима хтела коментарисати напред поменута ф ^рмула о циљу наставе, она зато ипак нимало није добша модернији значај од оне Формуле, која је и у старој Наставној Основи истакнута као нравац настави и васпитању. Н > ми не мислимо овде потање разлагати о суштини једног или другог циља, него пропраћајући нову Наст. Основу, указујемо на она места, која по нашем мишљењу треба да се исправе. Берлинском наставном плану замерено је јаче баш због тога, што није означио тај општи наставни циљ, но ми држимо, да код наше Наст. Основе, кад већ није (рекли би по примеру берлинског наставног плана), иотакпут тај општи циљ, требало је анализу његову обићи и у пропратници, кад се та анализа није могла сретније и по десније приказати, него што је то и у старим наставпим плановима приказано. Ово већ и због тога, што се новом Наст. Основом хоће да обележи неки сувременији, модернији иравац наставни, који тражи и тачнијаи изразитија обележја своме значају. Напред смо споменули праксу, да се уз нову Наст. Основу одмах издаје и подробиије упутство. То се ради свугде одмах како се изда и Наст. Основа. Узнашу нову Наст. Оенову од 1909. год. изишла је наредба Шк. Савета, у којој се обећава да ће и тако опширно упутство изићи. Ми у то не сумњамо, али досадашње искуство у нашој автономији утврђује нас у томе уверењу, да то није добра пракса, јер има у Школ. Уредби више таких места, где је речено да ће се у неком предмету издати посебпо упутство, па то у току више од три деценија није никад учињено. Наредба која сироводи нову Наст. Основу хтела је да обухвати и правну и дидактичку страну. Но у томе се не види довољно прегледа, јер на појединим местима прелази са једног правца у други и враћа се опет натраг. У уввду наредбе истиче се, да је Шк. Савет уважио оправдане захтеве учитељ «