Школски гласник

Бр. 18.

ШК0Ј1С1Ш ГЛАСЛШК

Стр. 307.

и она је у интересу еамога кривда. Она чини да он размишља. Ну, казна не сме ићи против права дечјих: она не сме дете злостављати ни понизити. — Телесне казне су искључене из Француских шкода; оне се пр ктикују у осталим државама. Пажње заслужују и „ионижавајуће" казне. Не треба издевати никаква погрдна имена, нити кривца хотимице постављати па таково место, где ће бити изложен смеју од стране другова му.

Што се тиче извршне стране казне, КоП 111 вели да казну не треба извршити истодобно са у^инком грешке. Колико је могуће, пастојмо да разред са потпупом мирноћом и савешћу одреди природу и степен казне. У доброј школи казне морају бити ретке. Опе морају бити ређе у женским него мушкпм школама. Награде су оиравдане са истих разлога. Награђивати треба ради оићег интереса и

мттт

Нова зграда српске основне школе у Земуну

тељ. Он треба да потаомаже интересе својих бољох ученика а интересе рђавих ограничити да не могу шкодити. Друго: тиме се деци отварају очи. Деца, и ако знају да разликују добро и зло, не знају свагда шта је добро а шта зло; још мање знају у којој су мери учинила зло; она нису критична; не знају узроке и поеледице; она немају оеећаја релативности. Казнећи дете учитељ указује на каквоћу грешке му. Казна је нужна ради генералног интереса

Ако казна поправља, онаје посве умесна. Посве је правично дати детету да учи ону лекцију коју је рђаво знало, да изврши дужност коју је занемарило. Казна може бити такове природе да одузима слободу : Слободно време после школе. И та је казна природна. Она не шкоди правима дечјим. Казна се, напослетку, може састојати у давању укора. Укор је извааредна опомена. Он је често од великог утецаја.