Школски гласник

Вр. 19.

тешкоће? И према томе, ако је ислчша да човек само кујући ностаје ковачем, ондаје изван сваке сумње да се једино рачунајући и то рачупајући много и често, постаје добрим рачунџајом. У осталом ми не мпслимо на злоупотребу која се Чини, дајући деци да рачунају врло дугачке оиерације, које захтевају иремного времена н које једва човек сме да изнова отпочне кад опази да му је резултат иогрешан. Та и у животу не догађа се често да ее има рачунати са милионима или стотипама хиљада. Друго нешто : треба се старатп да деца разумеју таблицу множеља и шта више упутити их да је мало по мало сама за себе стварају. Рад на томе јесте у исто време веагбање у резоновању и вежбање у рачуну: 4 пута 6 јесте 24; 5 пута 6 биће 6 јединица више, или 30, итд. Али пошто се једном дође до овога резултата, онда остаје да се постигне други, тако исто пеопходан: рачунати се може само под по годбом да се добро и без двоумљења зиа таблица множења, те с тога се учитељи морају потрудитн да тако и буде. То је мало дужи труд, али то вас не сме одвратити, и све дотле док се не ностигне жељени резултаг, ми се свакога дапа м< рамо по мало позабавити таблицом множења. 20. септ. 1909. Г. с францускога у Скопљу. Р. Огњановик

Школа и настава. Школска заједница. Школску заједницу, задругу, почео је пропагнратн Ј. С. Сауе председннк неког друштва за узајамно осигуравање. Покушај примењивања узајамности трајао је од 1881—1889. у неким школама париског XIX. округа, које су похађала готово само деца раденнка. Онда се на темељу стечепа повол>на искуства почела ширити та нова уредба. Сауе је за те нове задруге удеспо правила одредивпш и материјални а п морални "циљ овако: Свако дете плаћа по 10 саитпма иа седмицу, 5 саптима од тога одређено је за особну књижицу детета, којој држава прииознаје сва права штедионнчке књшкице, другпх 5 сантима нде у заједннчки фонд, који је за то одређеи, да се дају припомоћи од 25 до

50 сантима на дап, фамилнјама чланова заједнице, кад ови оболе. У тнм се задругама дете дакле учи штедњн п задругарству. Оно се учи старатн за себе у цравцу оплемењена егоизма, али оно се учн и старању за друге, као члану братства развија му се чуство солидарносш. То би дакле имали бити расадници за задруге одраслпх, иамењеие штедњи. п узајамном помагању. Од вишка нз заједничког фонда осннвају се нове друштвене закладе, које'остају заједиичко власнгаитво чланова школске заједнице п онда кад ови оставе школу, те се тако то заједништво продужује п за позније дане. Поједине школске заједнице удружују се између себе па тако има каитоналипх и среских заједница, па п за чптаве департмане. У тим формама шире .се оне по мало по свим крајевнма Француске. Старање о аглладини. (Патронажа, Гигвог^е Ег/дећип^). То су задруге састављене од свршенпх ученпка п одраслпх особа. Постале су у Парнзу 1883., а по Француској су се почеле шпритп од годпне 1894—1895. Деле се иа женска и на мушка друштва. Женске патронаже скупљају девојке, па с њима приређују разие забаве: моралпа и једноставна предавања у облику разговора, певања- н декламовања наизменце са игром и гимнастичкпм играма, похађај.у се споменици па се проучавају, чине се нзлети. Госпође чланице старају се да младнм чланнцама набаве носла, прате их -и бригу воде по радпонпцама н дућаннма. Патронаже за мушке приређују својим младнм сучлановима течајеве за певање и музику, за бокс, за мачевање, гимнастику, слпкање п шетње изван места. Главна им је брига издржавање и смеиггање сирота. Таких патроиажа по Француској има преко хиљаде. За кратко време основаће се у Пешти „Земаљско иатронашко друштво" (Ота^ов Гајгопа28 ЕоуеаШе*) с цнљем да органшне, водп и извршује сва друштвена доброчннства, помажући све оне, који су слаби да себе својом енагом испомажу. Ова ће се помоћ давати свима без разлике вере и народности. Досадања готово сва натронашка друштва у Угарској имају већином верскн карактер. Код нас