Школски гласник

Стр. 352.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 20.

тивног) процеса, као да концептуално мпшљење нема волицијони карактер. Откуд то да у један мах може бити и прпмарна тенденција живота и интерупција животног реда? Тако је исто опскурно како интелигенција нкад може 1 о и с ћ е и е 1 с| и е с ћ о з е с1 е Г а ћ 8 о1 и 1 е кад је то адаптовано само на матерпјални ред и материјалнп ред нпје позитиван већ једна привацпја. Према том мишљењу, и ако је ово дело у неку руку ђенијално написано ипак му је филозофска основица дефективна, ненаучна. пг. П. Р. Радосављевић. Њујорк.

Б Е Л Е Ш К Е. У спомен Вељка Константиновића. Доносимо слику овог врлог родољуба српског који је на просветне цели оставио знатан део својег иметка. Он је преминуо прошле године фебруара месеца у Панчеву, као умировљени државни учитељ панчевачки, члан „Матице Српске", добротвор и један од највреднијих и најсавеснијих растуривача „Српске књижевне Задруге", редован члап „Српског учитељског конвикта" у Н. Саду и члан „Српског народног позоришта" у Н. Саду. На самртној иостељи сетпо се наших установа, те је оставно 50 акција панчевачке кредитне банке свака у вредностн од 200 К панчевачкој српској впшој девојачкој школи; 1000 К панчевачкој српској раденичкој школи; 1000 К глумачком пензионом фонду срп. народног позоришта у Н. Саду, који ће се легати из оставине имати издати после смрти верне му љубе Анке, која ће доживотно нматн да ужнва сав пметак. Вредан је био целог свога живота, штедео је али је умео и да чува п као што впдимо сачувао је, да своме народу да. Слава нека је овом врлом родољубу народном! Промена у епарх. надзорништву бачком. Презндијално је постављен да отправља послове епарх. шк. референта бачког нроф. Ј ован Живој новић. Промена у учитељском особљу. Епархијскн Школски Одбор у Темишвару, по потреби службе, премеетио је свршетком I. течаја Катицу Радосављевићеву прнвремену учите-

љицу из В. Бечкерека у Сентпетер, а за В. Бечкерек је именовао иа њено место Отилију Јовановићку рођ. Стајић.—Миннстар просвете именовао је за учитеља на чурушкој општинској школи Т е о д о р а К а с а пи н о в п ћ а. — Милица Сто.јшић рођ. Деметровић, учитељица у Срп. Сент-Петру, ступилајеу мировину 1. јануара 1910. Једна ретка прослава. Лист наше браће словеначких учптеља „ХЈсЛеЦзкЈ Тотагш" славио је 1. својим бројем за 1910. год. 50 годнна свога опстанка. Заиста ретка прослава нарочито код нас Словеиа. Срдачно честитамо ову славу и желимо му да п даље неустрашиво заступа добро и напредак словеначке школе и учитељства. У идућем броју донећемо опширније податке о тој слави. Престао „Мер1:аш{6к 1_арја". С обзиром на ех—1ех министар Апоњп иије дозначио трошкове на „КеригпИбк карја". У време када је овај лнст покренут, био је веома потребап. Требало је упућивати, учити, васпитати учптеље на стручан рад, п иопуњаватн им зпање. Није било .другнх стручних листова и он је једини информпсао учитељство и публику о новим школскпм реформама, агитовао да се организују учитељска удружења, и комуналне школе. Но у току времена са развитком разних политиччких прилика утицао је тај однос п на кругове којн су управљали тим листом и мађарско учитељство уписује му у грех, да је развнјао једно време штреберство н лични егоизам, с тога ни мало не жали за њим. Ово његова доба ннје могло учитељство да заборавн ни онда, кад је лист под смишљенпм уређивањем Бенедека Елека почео знатно да напредује. „Н. Ј." Спајање мађарских педагошких листова. Мађарски педагошкн лнстовн: ,Дерпеуе1бк Барја", „Жршиуе1е8" п „Маоуаг пер18ко1а" спојили се у један лпст и излазиће од сад под називом „Кертиуе1е8". У редакцијонп одбор ућп ће н досадашњн уредници сва трн листа. Др. Валтер Бион. Летос 7. августа сахрањен је у Цириху др. Валтер Биоп оснивач феријалннх колонија. Живео је 80 годнна. Његовпм утнцајем освежило се п оснажило хиљадама деце. Бно је то човек мнслен, радеи, речпт, хумориста п доброг срца. Све те одлике спојиле се у заједничку снагу